Непостојаност

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Анића)

Непостојаност (санск. अनित्य anitya; пал. अनिच्चा anicca анића) је једна од три карактеристике постојања према будистичкој филозофији.[1]

Непостојаност значи да су условљени феномени у константном кретању, појаве које се разлажу и нестају скоро истог тренутка када и настану.[2] Овај појам припада основној Будиној констатацији: "све су творевине непостојане, све су творевине болне, све су појаве без сопства" (sabbe sankhara anicca, sabbe sankhara dukkha, sabbe dhamma anatta).[3]

Будисти верују да увид о непостојаности и условљености свих појава ослобађа од жудње за животом, страха од смрти и свих негативних емоција и поступака који уз њих иду.[4]

"Пролазне су творевине!" (anića vata sankhara) је фраза у земљама теравада будизма којом се објављује смрт вољених бића.[5]

Етимологија[уреди]

Пролазност није сасвим адекватан превод палијске речи анића. Значење је нешто шире, те би у целокупни опсег овог појма дошла у обзир и следећа значења: променљивост, несталност, нетрајност, непостојаност, краткотрајност, тренутачност.[6]

Будино учење[уреди]

Буда је говорио да "све што нужно настаје, то нужно и престаје".[7] Посебно је указивао на непостојаност и краткоћу људског живота:

Викицитати „Као што се капи росе на врху танке траве распршавају брзо по појављивању сунца, тако да ништа не остаје, исти је и живот човека, као кап кише он је кратког трајања и пролазан је.[8]

Буда је учио да увиђање непостојаности води до нирване:

Викицитати „А шта је то погодан пут да се њиме стигне до нирване? Монах види око као непостојано, види облике као непостојане, види свест о виђеном као непостојану, види контакт ока и облика као непостојан, види као непостојан осећај који настаје на основу тог контакта, било да је пријатан, болан, ни пријатан ни болан.[9]

Буда након тога набраја и осталих шест чула и свест о њима.

Литература[уреди]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Извори[уреди]

  1. Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
  2. Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
  3. Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152.
  4. Budizam od A do Z: USLOVLJENI NASTANAK, Приступљено 27. 4. 2013.
  5. ANIĆĆA VATA SANKHĀRĀ
  6. Čedomil Veljačić » Aniććam - budistička teorija prolaznosti
  7. Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  8. А.VII 70
  9. Kovačević (2014). стр. 302.

Види још[уреди]