Непостојаност

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Анића)

Непостојаност (сант. अनित्य anitya; пал. अनिच्चा anicca анића) је једна од три карактеристике постојања према будистичкој филозофији.[1]

Овај појам припада основној Будиној констатацији: "све су творевине непостојане, све су творевине болне, све су појаве без сопства" (sabbe sankhara anicca, sabbe sankhara dukkha, sabbe dhamma anatta).[2]

"Као што се капи росе на врху танке траве распршавају брзо по појављивању сунца, тако да ништа не остаје, исти је и живот човека, као кап кише он је кратког трајања и пролазан је.[3]

"Пролазне су творевине!" (Анића вата санкхара) је фраза у земљама теравада будизма којом се објављује смрт вољених бића.[4]

Будисти верују да увид о непостојаности и условљености свих појава ослобађа од жудње за животом, страха од смрти и свих негативних емоција и поступака који уз њих иду.[5]

Извори[уреди]

  1. Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
  2. Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.
  3. А.VII 70
  4. ANIĆĆA VATA SANKHĀRĀ
  5. Budizam od A do Z: USLOVLJENI NASTANAK, Приступљено 27. 4. 2013.

Види још[уреди]