Пређи на садржај

Анкаран

С Википедије, слободне енциклопедије
Анкаран - Аncarano
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСловенија
ОпштинаАнкаран
Становништво
 — (2011)3.224
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 m
Остали подаци
Поштански број6280 Анкаран - Ancarano
Регистарска ознакаKP
Веб-сајтobcina-ankaran.si

Анкаран (итал. Аncarano, вен. Аncaràn) је насеље у истоименој општини у Словенији. Према процени из 2020, има 3.224 становника[1] и уједно најмлађа и најмања, четврта истарска општина у Словенији, која се 2014, након референдума из 2011[2], одвојила од Градске општине Копар.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље се налази се на јужној страни флишног полуострваа Миље (итал. Peninsola di Muggia) који је и граница између Истре под Италијом и под Словенијом. На подручју општине од 8,00 km² на северу Копарског залива (део већег Тршћанског залива) који се простире од ушћа Рижане на истоку до увале Сан Бартоломео на западу, Анкаран је једино насеље, а припадају му и заселци: Св. Николај (итал. San Nicolo d'Oltra), Каварјола (Cavariola), Баризони (jyжни део), Валдолтра (Val d'Oltre), Милоки, Св. Катарина, Дебела Пунта (Punta Grossa-Пунта Грoса), Бивио, Коломбини.[3]

Плажа Анкарана Дeҕeлa пyнтa

Клима је у Анкарану субмедитеранска, подтип приморска субмедитеранска клима (подручје маслина), коју карактеризyју дуга и врућа лета, благе зиме и чешћи ветрови – бура, југо и маестрал. Просечне јануарске температуре су у Анкарану 4 °C, а јулске су више од 22 °C. Море је најхладније у фебруару (8 °C), најтоплије у августу (24 °C). Највише падавина има у јесен. Најјачи рерфули (удари) буре некада су јачи од 100 km/h, а насеље је добро заштићено од јаких ветрова из смера Трста. Трамонтане је значајна за обално подручје западне Истре па тако и Анкарана.

Порекло имена

[уреди | уреди извор]

По неким изворимa[4], Анкаран је био насељен у римским временима назван Ancaria (Анкариа), штa асоцира на латинску именицу àncora (сидро) и придев ancorarius (сидрени), сидриште, а како је то подручје хистарско-келтиске културе не може се порећи да је топоним келтског порекла као и оближњи Тергесте (Трст).

Појавила се и теза да је место добило име по опату манастира, св. Николају Анкарану (штa је неверојатно, јер је манастир изграђен у XI. в. (6 векова од пропасти Западног римског царства). По другој тези насеље се звало Ултра, али без објашњења. Касније име топонима Валдолтра је лако разумети (Valle d'Oltre - итал, yвaла са друге стране, yвaла пpeкo, касније именовано Вал д'Олтра).

Историја

[уреди | уреди извор]
Гранични камен између Лазарета и Сан Бартоломеа

Анкаран У време Римског империја, су на подручју Анкарана, (Хрватини), нађени сачуванини остаци каструма одакле се надзирао саобраћај на римском путу, који је кроз Шкофијски праг између Каштелира на западу и Тињан на истоку повезивала Трст (Тергесте) са местима на запaдној обали Истре. Први спомен о том путу је у 78. и 79. г. нове ере, који је римски цар Тит Флавије Веспазијан дао изградити од Трста до Пуле и даље до Албоне (Лабин) и Тарсатике (Ријека). Довршио га је његов син и по њиховом генском имену је добила име Via Flavia (Виа Флавиа). Вероватно том путу припадају 2002. нађени остаци путног тлака на анкаранском раскршћу Бивио. Из римских времена, а могуће и из грчких, су остации ископавани на брду Срмин.

Након Bизантске и Франачке владавине од 1279. Анкаран са Копром долази под Венецијанску Републику под којом остају све до њене пропасти 1797. Средствима из јавних финанција копарски подештат Пиетро Долпхино је 1775. обновио пут, који је добио име Страда Долфина (Dolphina), шта спомиње одломак плоче са натписом, који стоји на црквеном звонику у Сподњим Шкофијама.[5]

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Бенегдитински манастир св. Николе који је био центар за лијечење туберкулозе (1925)
  • Међу местима од иcтopијсне важности је бенедиктински манастир који има своје почетке у XII веку.[6][7]1630. куга присиљава монахе да напусте манастир, који је тек 1774. добила породица Мадоница (Madonizza) из Копра (Capodistria), који су га претворили у летну резиденцију. За време наполеонских ратова зграда је служила као војна болница. 1909. овде је основан центар за опоравак деце с туберкулозом костију. Данас је ту ортопедска клиника Валдолтра специјализoвана за спортске озледе.
  • На самој пунти полуотока налази се заселак Лазарет - Lazzaretto где је гранични прелаз према Сан Бартоломеу (Италија). Име је добило по најновијем и последњем лазарету луке Трст изграђеном 1867, који је заменио стари тршћански лазарет Свете Терезе из 1769. Од лазарета је само остао топоним.

Данас, упркос егзодусу, у Анкарану дејствује Заједница Италијанa[8] са седиштем у Хрватинима, иако чине само 2,5% популације. Све до почетка 1950-их за 95% становника је италијански био материњи језик[9].

Hoвa цpквa cв. Николајa

Становништво

[уреди | уреди извор]

По подацима Статистичког завода Републике Словеније, 2020. године Анкаран је имао 3.224 становника.[1]

Број становника по пописима[10]
1991 2002 2011
2.659 2.984 3.278

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-04-03. 
  2. ^ „Uradni list - Vsebina Uradnega lista”. www.uradni-list.si. Приступљено 2022-04-03. 
  3. ^ „Občina Ankaran - Comune di Ancarano”. Občina Ankaran - Comune di Ancarano. Приступљено 2022-04-03. 
  4. ^ Alberi, Dario, Istria, storia, arte, cultura; Lint Editoriale Trieste
  5. ^ Darovec, Darko (2009). Kratka zgodovina Istre. Tullio Vianello, Janez Skela, Srđa. Orbanić, Impress) (Dopolnjena izd изд.). Koper: Univerza na Primorskem, Znanstveno-raziskovalno središče, Založba Annales. ISBN 978-961-6328-75-3. OCLC 780893567. 
  6. ^ „Monastero benedettino di San Nicolò”. Občina Ankaran - Comune di Ancarano. Приступљено 2022-04-03. 
  7. ^ Cigui Rino, I Benedettini nella Venezia Giulia di Antonio Alisi, Atti, vol. XXXVII, 2007, str.. 414 https://hrcak.srce.hr/file/351571
  8. ^ User, Super. „ANCARANO”. www.unione-italiana.eu (на језику: италијански). Приступљено 2022-04-03. 
  9. ^ https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/05/Istria_census_1910.PNG
  10. ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-03.