Антенатална заштита

Антенатална заштита не само да правовремено открива, већ и проучава, спречава и отклања узроке који могу угрозити здравље и живот мајке и детета

Антенатална заштита облик је здравствене заштите коју жена прима од почетка трудноће до порођаја како би се обезбедио здрави исход трудноће како за породиљу тако и за новорођенче. Она се заснива на циљаним прегледима који су све време трудноће индивидуално прилагођени стању сваке труднице. Антенатална заштита не само да правовремено открива, већ и проучава, спречава и отклања узроке који могу угрозити здравље и живот мајке и детета. У већини земаља спроводи се кроз око 9 прегледа у интервалима од 2 до 4 недеље, који обухватају: 2 до 3 ултразвучна прегледа, редовног мерења крвног притиска, телесне тежине, одређивања протеина у мокраћи, одређивање крвне групе и Рх-фактора и обављање других лабораторијских анализа и тестова.

Према том њен главни циљ је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукацију трудница.

Општа разматрања

Трудноћа у великој мери утиче на организам жене и доводи до значајних промена како на физичком, тако и на психичком нивоу. Физиолошке промене током трудноће имају циљ да прилагоде организам труднице на новонастало стање, или да омогуће толерисање плода генетски различитог од саме мајке, обезбеде исхрану, раст и развој плода, припреме мајку на оптимално завршавање трудноће порођајем, као и да припреме дојке за дојење.

Трудноћа је нормалан, физиолошки процес а болести у трудноћи су ретке и у многим случајевима не утичу на раст и развој детета и ни најмање не нарушавају здравље мајке. Међутим, током динамичног периода трудноће настају бројне и брзе промене у телу труднице које се неминовно одражавају на њен живот, свакодневне активности и индиректно утичу на њу и њој блиске људе. Стога, трудница треба да прилагоди свој животни стил овим променама и да се за њих припреми како би правилно прихватила долазак на свет свог детета. Све што трудница ради током трудноће она то чини не само у корист сопственог здравља, већ и у циљу здравља свог будућег детета.

Фактори ризика

У средини у којој трудница и будућа мајка живи, значајно могу утицати на развој и ток трудноће будућег детета у развоју различити фактори ризика. Фактори ризика су карактеристике или догађаји чија присутност у антинаталном периоду статистичкуи указују на вероватноћу да може доћи до развоја поремећај у расту и развоју детета, односно да ће настати неповољни исход по здравље мајке и детета.

У медицинској литератури наводе се бројни фактори ризика везани за перинатални период, који почиње са навршене 22 недеље трудноће и завршава се са навршених седам дана живота новорођенчета. Ту спадају:

• интраутерусне инфекције плода,

• вишеплодна трудноћа,

• интраутерусни застој у расту,

• хронична или акутно настала патња плода,

• патолошки поремећаји у плаценти и/или пупчаној врпци,

• хромозомске аберације,

• конгениталне аномалије у развоју централног нервног истема (али и других органа и система које могу да проузрокују и оштећење ЦНС-а),

• значајни поремећаји метаболизма, исхране и друго,

• превремен порођај (пре 37. недеље гестације),

• пренесеност (после 42. недеље гестације),

• мала телесна маса детета на рођењу,

• развојне аномалије централног нервног истема,

• интраутерина или интрапартална асфиксија,

• интракранијална крварења и едем,

• хипоксично-исхемична енцефалопатија,

• ниска вредност Апгар скора (мање од 5),

• хипогликемија,

• хипербилирубинемија (преко 300 микромол/л),

• конгениталне малформације,

• генетски поремећаји и тешки поремећаји метаболизма,

• неонаталне инфекције (сепса, менингоенцефалитис),

• неонаталне конвулзије, апноичне и цијанотичне кризе,

• постнатална хипоксија.

Циљ

Главни циљ антинаталне заштите је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукација трудница. Раним откривањем и правилном селекцијом угрожених трудноћа те интензивним надзором труднице и плода доприноси се да се сваки плод развија према свом максималном генетском потенцијалу.

Задаци

Главни задаци здравствених радника и других субјекта друштва у заштите здравља у трудноћи су:

• праћење здравственог стања трудне жене и плода,
• правовремено идентификовње трудноће са високим ризиком (која захтева посебну бригу за мајку и плод),
• свим трудним женама пружити подршку, дати одговарајуће савете и информације о променама у трудноћи.

Значај

Планирана и систематична примена мера превенције у антенаталном животном раздобљу жене у великом проценту смањује инциденцу морбидитета у трудноћи и значајно повећава број успешно завршених трудноћа. Инмајући ово у виду значај антенатална заштите огледа се у томе што омогућава:

• рано откривање нежељених стања у трудноћи,
• правилну селекцији угрожених трудноћа,
• интензивнији надзоро над труднице и плодом,
• да се сваки плод развија према свом максималном генетичком потенцијалу.

Улога система здравствене заштите у антенаталној заштити је да обезбеди доступну и квалитетну заштиту сексуалног и репродуктивног здравља жена, која је заснована на доказима, било да се ради о обезбеђивању доступне и квалитетне здравствене заштите за труднице и породиље, превенцији полно преносивих инфекција и слично.

Нивои превенције настанка поремећаја здравља у трудноћи

Превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном.

Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи очигледна васпитна средства у малој групи.

Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:

• усвајање позитивних и сузбијање негативних навика и понашања,
• упознавање са значајем правилне исхране и хигијене,
• упознавање са специфичностима живота и рада у трудноћи,
• припрему за здраво родитељство,
• указивање на значај контроле здравственог стања.

Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите. Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу:

• узимања детаљне личне и породичне анамнезе, нарочито код старијих прворотки,
• процене фактора ризика,
• редовних гинеколошких прегледа,
• лабораторијске дијагностике, ултразвучне дијагностике.

Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за повољан исход трудноће (за мајку и за дете).

Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе. Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће.

Субјекти укључени у антенаталну заштиту

Здравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља у у многим земљама организована је кроз три нивоа здравствене заштите:

• Примарна - на нивоу примарне здравствене заштите,

• Секундарна - у оквиру тимова породичне медицине и специјалистичких амбуланти гинекологије и акушерства,

• Терцијарна - у виду специјалистичких амбуланти гинекологије и акушерства, болничких одељења или клиника за гинекологију и акушерство

У оквиру сва три нивоа здравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља жена укљућени су:

• здравствени радници,
• повереници служби пренаталне неге,
• жене које користе антенталне услуге,
• партнери жена и њихове породице, онако како је трудница идентификовала.
• јавност.

Нивои превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи

Превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном.

Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи очигледна васпитна средства у малој групи.

Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:

• усвајање позитивних и сузбијање негативних навика и понашања,
• упознавање са значајем правилне исхране и хигијене,
• упознавање са специфичностима живота и рада у трудноћи,
• припрему за здраво родитељство,
• указивање на значај контроле здравственог стања.

Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите. Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу:

• узимања детаљне личне и породичне анамнезе, нарочито код старијих прворотки,
• процене фактора ризика,
• редовних гинеколошких прегледа,
• лабораторијске дијагностике, ултразвучне дијагностике.

Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за повољан исход трудноће (за мајку и за дете).

Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе. Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће.

Антенатални образовни програми

Антенатални образовни програм је посебно конципиран ефукативни програм за будуће родитеље, који се може пружати појединачно или у групама (нпр часови за труднице, радионице за парове) могу да организују следећи даваоци услуга здравствене заштите за мајке, укључујући:

• здравствене установе,

• болнице,

• приватне агенције и добротворне организације,
• удружења опстетричара
• удружења бабица.

Антенатални образовни програми имају већи број циљева који укључују:

• утицај на здравствено понашање
• припрему трудница и њихових партнера за порођај, узимајући у обзир и изградњу самопоуздања трудница у њихову способност да роде
• припрему трудница на бол приликом порођаја и подршку рађању без олакшања болова
• разговоре о дојењу
• учвршћивање односа мајке и плода
• припрему за родитељство
• развој мрежа социјалне подршке
• допринос смањењу перинаталног морбидитета и смртности.

Значај

Иако су ниског нивоа докази указују да антенатална едукација може побољшати здравствено понашање:

• током трудноће (нпр исхрана, физичка активност)
• у раном родитељству (нпр спречавање изненадне неочекиване смрти у новорођенчади).

Саветовање трудница о употреби лекова у трудноћи

Током антенаталних посета труднице о упозтеби лекова могу световати медицинска сестра/техничар гинеколошко-акушерског смера, доктор медицине – специјалиста породичне медицине, доктор медицине – специјалиста гинекологије и акушерства, фармацеут.

Током ових поста са трудницом би требало:

• Расправите о употреби лекова и указати на могућности да многи лекови нису безбедни у трудноћи, али да ипак могу бити потребни у неким ситуацијама (нпр за лијечење високог крвног притиска, епилепсије, депресије) или за ублажавање неких симптома трудноће.
• Дати савет трудницама да кажу фармацеуту да су трудне приликом куповине лекова без рецепта.
• Расправите о ризицима и предностима лекова, и да уколико се прописују лекови, треба указати на ризике по плод и предности лечења за њу лично како би могла донети одлуку о лечењу засновану на добијеним информацијама.

Пружање информација и подршке трудницама у доношењу одлука

Трудницама у оквиру антенаталне заштите треба пружити информације засноване на доказима и охрабрити их да учествују у доношењу одлука у вези са негом. Здравствени радници и трудницеу овој области треба да комуницирају и сарађују као тим. Допринос труднице (и њене породице уколико она тако изабере) важан је диео овог процеса. Доследност информација, посебно ако то пружају различити професионалци, врло је важна.

У било којој здравственој интеракцији, на основу добијених информација,трудница има право да:

• одлучи који третман прихвата или који не прихвата

• добије лако разумљива објашњења на свом матерњем језику о проблемима специфичним за њено здравље, о било којим предложеним третманима или поступцима и резултатима свих извршених тестова
• има приступ свим здравственим подацима везаним за њу и њено новорођенче

• буде лечена с поштовањем и достојанством, да зна да је њена медицинска документација поверљива и да ће се њена приватност поштовати.

Избор или пристанак би требало да буде континуирани процес разговора између труднице и здравствених радника који су укључени у њенунегу. Фактори који могу помоћи трудницама у доношењу одлука укључују следеће:

• утврђивање колико претходног знања има трудница
• постављање отворених питања и преслушавање одговора
• коришћење вербалних и невербалних знакова
• појашњење информација које је пружила трудница
• појашњење информација које су дате трудници
• пружање лако разумљивог усменог објашњења и писаних или аудио-визуелних информација на језику који трудница преферира (ако је доступно)
• према потреби, коришћење овлашћених преводиоца да се осигура ефикасна комуникација.

Труднице имају право да одбију негу или савет ако желе или да повуку пристанак у било којем тренутку, као и право да се њихови избори поштују. Важно је да се ниво пружања неге због тога не мења.

Види још

• Трудноћа
• Здравствена заштита
• Антенатална депресија

Литература

• Хајнал-Аврамовић Л, Јанковић Б. Отпуст здравог новорођенчета из породилишта. У: Здравковић Д уред. Проблеми у педијатрији 2009. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009; 51–60.
• American academy of pediatrics, American College of obstetricians and gynecologists. In: Lockwood CJ, Lemons JA eds. Guidelines for perinatal care. 6 th ed. Elk Grove Village, Il: American academy of pediatrics, 2007.
• Hay WW Jr: Strategies for feeding the preterm infant. Neonatology. 94: 245—54. 2008.  .
• Рано откривање дијагностика и третман поремећаја психомоторног развоја. Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију, Београд, 2002.

Спољашње вез

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).