Антонио Салијери

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Салијери
Antonio Salieri painted by Joseph Willibrord Mähler.jpg
Салијеријев портрет
Датум рођења 18. август 1750.
Место рођења Лењаго
Датум смрти 7. мај 1825.
Место смрти Беч
 Аустрија

Антонио Салијери (итал. Antonio Salieri; Лењаго, 18. август 1750Беч, 7. мај 1825) је био италијански композитор, диригент и учитељ.

Салијери је био кључна фигура у развоју опере у позном 18. веку. Био је Гасманов ученик и Глуков штићеник. Салијери је био космополитски композитор који је писао опере на три језика. Помогао је развоју и обликовању многих ствари у композицијском речнику опере, а његова музика је веома снажно утицала на савременике.

Бечки двор га је поставио за директора италијанске опере и на том положају се задржао од 1774. до 1792. године. Током своје каријере, проводио је време пишући дела за оперске куће у Венецији, Риму и Паризу. Салијеријева драматична дела извођена су широм Европе током његовог живота. Као аустријски царски капелмајстор од 1788. до 1824. године, био је одговоран за музику у дворској капели. Иако су његова дела престала да се изводе, он је и даље писао нове опере и после 1804. године. Његови најпознатији ученици били су Франц Шуберт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Лист.

Салијеријева музика је полако нестајала са репертоара између 1800. и 1868. година и ретко је била извођена све до повратка његове славе у крајем 20 века. За ово је у великој мери заслужан филм "Амадеус" (снимљен 1984. године) у коме је Селијери приказан фиктивно.

Спољашње везе[уреди]