Пређи на садржај

Антонио Салијери

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Салијери
Салијеријев портрет
Датум рођења(1750-08-18)18. август 1750.
Место рођењаЛењаго
Датум смрти7. мај 1825.(1825-05-07) (74 год.)
Место смртиБеч, Аустријско царство
Потпис

Антонио Салијери (итал. Antonio Salieri; Лењаго, 18. август 1750 — Беч, 7. мај 1825) је био италијански композитор, диригент и учитељ.[1][2]

Салијери је био кључна фигура у развоју опере у позном 18. веку. Био је Гасманов ученик и Глуков штићеник. Салијери је био космополитски композитор који је писао опере на три језика. Помогао је развоју и обликовању многих ствари у композицијском речнику опере, а његова музика је веома снажно утицала на савременике.

Бечки двор га је поставио за директора италијанске опере и на том положају се задржао од 1774. до 1792. године. Током своје каријере, проводио је време пишући дела за оперске куће у Венецији, Риму и Паризу.[3] Салијеријева драматична дела извођена су широм Европе током његовог живота. Као аустријски царски капелмајстор од 1788. до 1824. године, био је одговоран за музику у дворској капели. Иако су његова дела престала да се изводе, он је и даље писао нове опере и после 1804. године. Његови најпознатији ученици били су Франц Шуберт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Лист.[2]

Салијеријева музика је полако нестајала са репертоара између 1800. и 1868. година и ретко је била извођена све до повратка његове славе у крајем 20 века. За ово је у великој мери заслужан филм Амадеус (снимљен 1984. године) у коме је Селијери приказан фиктивно.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика - С. Београд: Политика, Народна књига. стр. 19. 
  2. ^ а б в „Antonio Salieri (1750-1825)”. Interlude. 6. 5. 2025. Приступљено 1. 2. 2026.  Текст „ Biography, Music & More ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ „Antonio Salijeri”. rts.rs. Приступљено 16. 1. 2026. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Rudolph Angermüller, Antonio Salieri 3 Vol. (München 1971–74)
  • Rudolph Angermüller, Antonio Salieri. Fatti e Documenti (Legnago 1985)
  • A. Della Corte, Un italiano all'estero: Antonio Salieri (Torino 1936)
  • V. Della Croce/F. Blanchetti, Il caso Salieri (Torino 1994)
  • Parodi, Elena Biggi (2005). Catalogo tematico delle opere teatrali di Antonio Salieri. Libreria musicale italiana. ISBN 978-88-7096-307-6. , Lim, Lucca 2005, (Gli strumenti della ricerca musicale, collana della Società Italiana di Musicologia), p. CLVIII, 957. .
  • Biggi Parodi, Elena, "Preliminary observations on the «Ballo primo» of «Europa riconosciuta» by Antonio Salieri: Milan, The Scala Theatre, 1778, «Recercare», XVI 2004 (giugno 2005), pp. 263-303. ISSN 1120-5741.
  • Biggi Parodi, Elena (2006). „Mozart und Salieri – ein unvermeidlicher Konflikt”. Ур.: Herbert Lachmayer, essays for Mozart exhibition, pp. Mozart, Experiment Aufklärung, in Wien des Ausgehenden 18. Jahrhunderts. Hatje Cantz. ISBN 978-3-7757-1689-5. . 495–501. (Da Ponte Institut Wien, Katje Cantz Verlag, Ostfildern, 2006). .
  • Biggi Parodi, Elena, Il Fastaff, o sia le tre burle di Salieri: osservazioni preliminari, стр. 119—138  in Quaderni di musicologia dell'Università degli studi Verona, Francesco Bissoli and Elisa Grossato, editors. vol. 2, II, (Verona, 2008).
  • Herrmann, Timo Jouko (2015). Antonio Salieri und seine deutschsprachigen Werke für das Musiktheater. Leipzig. ISBN 978-3-87350-053-2.  .
  • Kyer, C. Ian (2012). „Salieri as Portrayed in the Arts”. Intellectual Property Journal.  24  179–194
  • I. F. Edler v. Mosel, Über das Leben und die Werke des Anton Salieri, Vienna, 1827 
  • Salieri, Antonio. La Passione di Gesù Cristo. OCLC 48150359.  Текст „165002056” игнорисан (помоћ), critical edition by Elena Biggi Parodi, Suvini Zerboni, Milano 2000, XLIV, 222 pages.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Антонио Салијери на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за музику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонио_Салијери&oldid=31699470”