Анто Станичић
| Анто Станичић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1909. |
| Место рођења | Тиват, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1991. (81/82 год.) |
| Занимање | књижевник |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | српски језик |
| Жанр | дечија књижевност |
| Најважнија дела | Мали пират |
Анто Станичић (Тиват, 18. децембар 1909 – 1991) био је црногорски дечији писац, најпознатији по роману Мали пират који је деценијама био део лектире у основним школама широм бивше СФРЈ.[1] Био је делимично хрватске националности, али је живео у Београду и стварао на српском језику.
Биографија[уреди | уреди извор]
Школовао се у Дубровнику и Загребу, а у Београду је радио као новинар дечијих емисија на Радио Београду. Његов деда Перо био је морнар, па је море чест мотив у његов књигама, као и историја Боке которске. Превођен је на македонски, словеначки, мађарски и чешки језик. Добитник је награде Политикиног Забавника за роман Галебово гнездо и Повеље Змајевих дечјих игара 1991.
Дела[уреди | уреди извор]
- Приче на граници истине (1951, Младост Загреб)
- Мали пират (1956, Младост, Загреб)
- Бамбусов штап (1959, Младост, Загреб)
- Ратни брод Велика Султанија (1964, Младост, Загреб)
- Тамо где се таласи разбијају (1964, Младост, Загреб)
- Африканац и друге приче (1971, Младост, Загреб)
- Нојева барка (1974, Дечије новине, Горњи Милановац)
- Бинга (1974)
- Минуш (1977)
- Ђердан прича за децу (1979)
- Галебово гнездо (1980, Нолит, Београд)
- Којим путем Африканче (1984, Нолит, Београд)
- Прича о Суници (1985, Нолит, Београд)
- Бескућне куће (1987, Нолит, Београд)
- Тајне верига (1988, Нолит, Београд)
- Немирна (1991)[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Anto Staničić | Lektire.rs”. www.lektire.rs. Приступљено 2023-10-06.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања анто станичић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-06.
