Арди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Илустрација Ардијевог скелета

Арди је фосилни налаз бића из врсте ардипитекус рамидус (лат. Ardipithecus ramidus), изумрле врста примата из веома ране фазе развоја хоминида, које је живео пре око 4,4 милиона година у доба раног Плиоцена.[1]. Иако је откривена 1994. године палеонтолозима је било потребно 15 година да потврде датовање налаза.

Тим Вајт, амерички палеонтолог и биолог који је са Доналдом Џохансоном открио Луси, пронашао 17 фрагмената фосила рамидуса у депресији Афар у средњем току Аваша у Етиопији. Очувано је 45% скелетног материјала. Сматра се да је Арди старија око милион година од Луси и да је живела пре око 4,4 милиона година. Била је ниског раста (око 120 центиметара) и тежине око 50 килограма. Запремина мозга била је између 300 и 350 cm³, што је запремина слична оној коју имају шимпанзе и чини само 25% запремине мозга савременог човека. Сматра се да је Арди давни предак човека и претходник аустралопитекуса. Фосили су откривени у Етиопији у Афарској пустињи, на локалитету Арамис, 74 километара удељаном од места где је откривен чувени аустралопитекус Луси [2] у септембру 1994. године у слоју између два вулканска стратума, према којима је извршено датовање.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Perlman, David (12. 7. 2001). „Fossils From Ethiopia May Be Earliest Human Ancestor”. National Geographic News. Приступљено 1. 10. 2010. »коаутор текста је Тим Вајт, палеоантрополог који је 1994, отркио фосилне остатке Ардипитекуса рамидуса, који је тада било најстарији познати фосил који се датује у 4,4 милиона година« 
  2. ^ Арди, карика која недостаје, Национална географија, октобар 2009.

Спољашње везе[уреди]