Аребица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аребица
Типабџад
Временски период
између 16. и 19. вијека
Породица
ПравацЗдесна налијево
ISO 15924Arab, 160
Уникод назив
Arabic

Аребица или арабица варијанта је персијског писма коју су користили Босански муслимани.[1] У употреби је била између 15. и 19. вијека и често је категоризована као дио алхамијадо књижевности. Прије Првог свјетског рата било је неколико неуспјешних покушаја Босанских муслимана да усвоје аребицу као треће званично писмо, поред ћирилице и латинице.

Осим у књижевости, аребица је кориштена у вјерским школама и администрацији, мада у много мањој количини од других писама.

Поријекло[уреди]

Аребица је заснова на варијанти персијског писмо које је кориштено у Османском царству (османско писмо), са додатним словима t͡s, ʎ и ɲ, која се не налазе ни у арапском, ни у персијском, а ни у османском писму. Пуна слова су на крају уведена са све самогласнике (као у курдском арапском писму), што аребицу чини првим писмом, за разлику од персијске основе.

Савремена употреба[уреди]

Први књижевно рад објављен на аребици од 1941. године је стрип „Хаџи Шефко и хаџи Мефко” објављен 2005. године (аутор Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби). Аутори су направили незнатне измјене у писму.

Прва књига на аребици са ISBN кодом је „Епохе фонетске мисли код Арапа и аребица”,[2] а објавио ју је у Београду у априлу 2013. године мр. Алдин еф. Мустафић. Ова књига представља комплетну стандардизацију Чаушевићеве верзије, а истовремено је и уџбеник за високо образовање.

Писмо[уреди]

Коначну верзију аребице осмислио је Мехмед Џемалуд Чаушевић на крају 19. вијека. Његова верзија аребице назива се матуфовица, матуфовача или мектебица.

Ћирилица Латиница Аребица
Контекстуалне форме Изоловани
Коначне Средње Почетне
А а A a ـآ آ
Б б B b ـب ـبـ بـ ب
В в V v ـو و
Г г G g ـغ ـغـ غـ غ
Д д D d ـد د
Ђ ђ Đ đ ـج ـجـ جـ ج [c]
Е е E e ـە ە
З з Z z ـز ز
Ж ж Ž ž ـژ ژ
И и I i ـاٖى
ـٖى
ـاٖىـ
ـٖىـ
اٖىـ اٖى [a]
Ј ј J j ـي ـيـ يـ ي
К к K k ـق ـقـ قـ ق
Л л L l ـل ـلـ لـ ل
Љ љ Lj lj ـڵ ـڵـ ڵـ ڵ
М м M m ـم ـمـ مـ م
Н н N n ـن ـنـ نـ ن
Њ њ Nj nj Noon with inverted v above-fina.svg Noon with inverted v above-medi.svg Noon with inverted v above-init.svg Noon with inverted v above.svg [b]
O o О о ـۉ ۉ
П п P p ـپ ـپـ پـ پ
Р р R r ـر ر
С с S s ـس ـسـ سـ س
Т т T t ـت ـتـ تـ ت
Ћ ћ Ć ć Hah with inverted v below-fina.svg Hah with inverted v below-medi.svg Hah with inverted v below-init.svg Hah with inverted v below.svg [b]
У у U u ـۆ ۆ
Ф ф F f ـف ـفـ فـ ف
Х х H h ـح ـحـ حـ ح
Ц ц C c ـڄ ـڄـ ڄـ ڄ
Ч ч Č č ـچ ـچـ چـ چ
Џ џ Dž dž ـج ـجـ جـ ج [c]
Ш ш Š š ـش ـشـ شـ ش

Напомене

  • ^a Дијакритици испод ا‎ јављају се на словима којима претход ى‎.
  • ^b Мустафић користи ڃ‎ и ݩ‎ умјесто Hah with inverted v below.svg и Noon with inverted v above.svg за Ћ ћ/Ć ć и Њ њ/Nj nj.
  • ^c Мустафић користи ݗ‎, док Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби користе ڠ‎ за Ђ ђ/Đ đ.

Лигатуре[уреди]

Као и стандардно арапско писмо, када ا‎ веже ل‎ или ڵ‎ умјестих датих знакова користе се посебне лигатуре.

Ћирилица Латиница Аребица
Контекстуалне форме Изоловани
Коначне Средње Почетне
ла la ـلا لا
ља lja ـڵا ڵا

Примјер[уреди]

Универзална декларација о људским правима, члан 1.
Аребица سوا ڵۆدسقا بٖىڃا راݗايۆ سە سلۉبۉدنا وٖ يەدناقا ۆ دۉستۉيانستوۆ وٖ پراوىما. ۉنا سۆ ۉبدارەنا رازۆمۉم وٖ سوۀشڃۆ وٖ ترەبا دا يەدنۉ پرەما درۆغۉمە پۉستۆپايۆ ۆ دۆحۆ براتستوا.
Ћирилица Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свјешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.
Латиница Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Keith Brown, ур. (2005). „{{{2}}}”. Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0. 
  2. ^ Foreword to the "The Age of Phonetic Thought of Arabs and Arebica" by Aldin Mustafić

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]