Арени

Из Википедије, слободне енциклопедије

Арени (ароматични угљоводоници) су циклични угљоводоници који се по свом хемијском понашању разликују од алифатичних угљоводоника.[1][2]

Најпростији ароматични угљоводоник је бензен (C6H6). Арени са алкил групама граде толуене и ксилене.[3]

Хемијско понашање[уреди]

На основу молекулске формуле може се претпоставити да су арени веома незасићени угљоводоници и да имају особине сличне алкенима. Ипак арени за разлику од алкена не реагују са реангенсима као што су HCl, разблажени KMnO4, бром.

  • Не реагује
  • Не реагује
  • Не реагује

Али ако се смеши бензена и брома додају опиљци гвожђа долази до реакције при којој се ослобађа HBr, а водоников атом бензена се замењује бромом.

Бензен не реагује са оксидационим средствима:

  • Не реагује

Арени подлежу супституционим реакцијама. При овом реакцијама добија се само један моносупстициони производ.

Номенклатура арена[уреди]

Као и сви други угљоводоници арени граде хомологи ред. Чланови хомологог реда добијају имена или као деривати бензена или имају уобичајена имена.

Toluene.png Ethylbenzene-2D-skeletal.png

толуен

етилбензен

Ако су за бензенов прстен везане две групе њихови положаји се означавају као orto (или o-) за 1,2 положај, као meta (или m-) за 1,3 положај и као para (или p-) за 1,4 положај.

Супституисани бензенов прстен се обележава бројевима тако да су групе везане прстен означене најмањим могућим бројем.

Једновалентне угљоводоничне групе ароматичних угљоводоника које се изводе одузимањем једног водониковог атома везаног за прстен. општим именом се називају арил-групе а обележавају се са Ar-.

Налажење и добијање арена[уреди]

Бензен и његове хомологе налазе се у нафти. Њихова количина зависи од врсте нафте и они се из нафте издвајају фракционом дестилацијом.

Сем нафте арени се добијају и из угља. Његовим загревањем на високим температурама без присуства ваздуха долази до разлагања и добијају се разни производи међу којима и катран каменог угља који представља смешу арена и других ароматичних једињења.

У скорије време због велике потражње арена они се производе из алифатичних угљоводоника (циклоалкана и алкана) циклизацијом или дехидрогеновањем у присуству катализатора на повишеној температури (преко 550 °C).

толуен

Физичке особине[уреди]

Налазе се углавном у чврстом или течном агрегатном стању. Течни су доста запаљиви. Нерастворљиви су у води и лакши од исте. На људски организам имају штетно дејство.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  2. McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 
  3. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 

Литература[уреди]