Бром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бром
Br,35.jpg
Општа својства
Име, симболбром, Br
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Cl

Br

 I 
селенбромкриптон
Атомски број (Z)35
Група, периодагрупа 17 (халогени), периода 4
Блокp-блок
Категорија  диатомски неметал
Рел. ат. маса (Ar)[79,901, 79,907] конвенционална: 79,904
Ел. конфигурација[Ar]3d104s24p5
по љускама
2, 8, 18, 7
Физичка својства
Бојацрвенкаста
Агрегатно стањетечно
Тачка топљења265,8 K (−7,3 °‍C)
Тачка кључања332 K (59 °C)
Густина3.119 kg/m3
Моларна запремина19,78×10−3 m3/mol
Топлота фузије5,286 kJ/mol
Топлота испаравања15,438 kJ/mol
Притисак паре5800 Pa (280,1 K)
Сп. топл. капацитет480 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања±1, 3, 5, 7
Особине оксидајако кисели
Електронегативност2,96 (Полинг)
2,74 (Олред)
Енергије јонизације1: 1.139,9 kJ/mol
2: 2.103 kJ/mol
3: 3.470 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус115 (94) pm
Ковалентни радијус114 pm
Валсов радијус185 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураорторомбична
Орторомбична кристална структура за бром
Брзина звука206 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост0,122 W/(m·K)
CAS број7726-95-6
референцеВикиподаци

Бром (Br, лат. bromium) неметал је VIIA групе.[1]

Поседује 4 изотопа 77, 79, 81 i 82, од којих су постојани 79 и 81. Ова два изотопа се јављају у пропорцији 1:1 код брома који се налази у природи.

Заступљеност[уреди]

У природи бром је распрострањен у виду једињења. Најпознатији минерал брома је бром-карналит, KBr* 6 H2O. Растворени бромиди јављају се у неким сланим језерима и у морској води. Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,37 ppm, углавном као нечистоћа у морском песку и у каменој соли. Бром се у већим количинама јавља у морској води (65 ppm). У оба случаја јавља се у виду соли натријум-бромида.

Откривен је 1826. године од стране A.J. Balarda и C. Lowinga.

Једињења[уреди]

Најпознатија једињења брома су: бромоводоник (HBr) - веома јака киселина, као и њене соли натријум бромид и калијум бромид. Велики значај у хемији имају његове флуоридне соли NaBrFx x=4,5,6. Бромид сребра се масовно користи у фотографији.[2]

Биолошки значај[уреди]

Бром је заступљен у човековом организму у количини од око 50 ppm, али он нема никакву битну улогу. Паре брома оштећују слузокожу органа за дисање, а ако доспе на кожу бром прави ране које веома тешко зарастају. У великим количинама чист бром је веома отрован. Његова смртоносна доза износи 35 грама. Јони брома Br- су безопасни уколико њихова количина не прелази преко оне која је у морској води.

Особине и примена[уреди]

На собној температури чист бром је мркоцрвена течност оштрог, непријатног мириса, која лако испарава. Користи се у бројним хемијским реакцијама. Бром се употребљава и у фармацеутској и хемијској индустрији.

У органској и аналитичкој хемији посебно је интересантан слаб раствор брома у води — бромна вода. То је течност наранџасте боје и користи се за доказне реакције код алкена/алкина и фенола. Уз помоћ бромне воде могуће је разликовати алкане (који имају све засићене везе) од алкена/алкина (који су незасићени). Наиме, алкени/алкини ће обезбојити раствор брома у води јер се бром адира на незасићене везе, а новонастало једињење је безбојно. Уколико се бромна вода дода неком раствору за који се претпоставља да садржи фенол, у раствору се гради бео талог који доказује присуство истог.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]