Бром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бром,  35Br
Br,35.jpg
Општа својства
Име, симбол бром, Br
Бром у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Cl

Br

 I 
селенбромкриптон
Атомски број (Z) 35
Група, периода група 17 (халогени), периода 4
Блок p-блок
Категорија   диатомски неметал
Рел. ат. маса (Ar) 79,904 u
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p5
по љускама
2, 8, 18, 7
Физичка својства
Боја црвенкаста
Агрегатно стање течно
Тачка топљења 265,8 K (−7,3 °‍C)
Тачка кључања 332 K (59 °C)
Густина 3.119 kg/m3
Моларна запремина 19,78×10−3 m3/mol
Топлота фузије 5,286 kJ/mol
Топлота испаравања 15,438 kJ/mol
Притисак паре 5800 Pa (280,1 K)
Сп. топл. капацитет 480 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±1, 3, 5, 7
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 2,96 (Полинг)
2,74 (Олред)
Енергије јонизације 1: 1.139,9 kJ/mol
2: 2.103 kJ/mol
3: 3.470 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 115 (94) pm
Ковалентни радијус 114 pm
Валсов радијус 185 pm
Остало
Кристална структура орторомбична
Орторомбична кристална структура за бром
Брзина звука 206 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 0,122 W/(m·K)
CAS број 7726-95-6
референцеВикиподаци

Бром (Br, лат. bromium) неметал је VIIA групе.[1]

Поседује 4 изотопа 77, 79, 81 i 82, од којих су постојани 79 и 81. Ова два изотопа се јављају у пропорцији 1:1 код брома који се налази у природи.

Заступљеност[уреди]

У природи бром је распрострањен у виду једињења. Најпознатији минерал брома је бром-карналит, KBr* 6 H2O. Растворени бромиди јављају се у неким сланим језерима и у морској води. Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,37 ppm, углавном као нечистоћа у морском песку и у каменој соли. Бром се у већим количинама јавља у морској води (65 ppm). У оба случаја јавља се у виду соли натријум-бромида.

Откривен је 1826. године од стране A.J. Balarda и C. Lowinga.

Једињења[уреди]

Најпознатија једињења брома су: бромоводоник (HBr) - веома јака киселина, као и њене соли натријум бромид и калијум бромид. Велики значај у хемији имају његове флуоридне соли NaBrFx x=4,5,6. Бромид сребра се масовно користи у фотографији.[2]

Биолошки значај[уреди]

Бром је заступљен у човековом организму у количини од око 50 ppm, али он нема никакву битну улогу. Паре брома оштећују слузокожу органа за дисање, а ако доспе на кожу бром прави ране које веома тешко зарастају. У великим количинама чист бром је веома отрован. Његова смртоносна доза износи 35 грама. Јони брома Br- су безопасни уколико њихова количина не прелази преко оне која је у морској води.

Особине и примена[уреди]

На собној температури чист бром је мркоцрвена течност оштрог, непријатног мириса, која лако испарава. Користи се у бројним хемијским реакцијама. Бром се употребљава и у фармацеутској и хемијској индустрији.

У органској и аналитичкој хемији посебно је интересантан слаб раствор брома у води — бромна вода. То је течност наранџасте боје и користи се за доказне реакције код алкена/алкина и фенола. Уз помоћ бромне воде могуће је разликовати алкане (који имају све засићене везе) од алкена/алкина (који су незасићени). Наиме, алкени/алкини ће обезбојити раствор брома у води јер се бром адира на незасићене везе, а новонастало једињење је безбојно. Уколико се бромна вода дода неком раствору за који се претпоставља да садржи фенол, у раствору се гради бео талог који доказује присуство истог.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Бром на Викимедијиној остави