Архелаја, Текла и Сузана
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_10063_%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%8F%2C_%D0%A4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%A1%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B0.png/220px-%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_10063_%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%8F%2C_%D0%A4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%A1%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B0.png)
Преподобне мученице Архелаја, Текла и Сузана су хришћанске светитељке. Као монахиње подвизавале су се у једном незнатном манастиру близу Рима. Међутим када је настало гоњење хришћана под царем Диоклецијаном, оне су одбегле у Кампанију, и тамо су се настанили близу града Ноле. Збох њиховог хришћанског живота људи из околних места почели су да долазе код њих тражећи им савет, поуку и помоћ у разним мукама и болестима. После неког времена ухваћене су од многобожаца и изведене пред суд. Оне су на суду јавно и слободно исповедиле веру у Исуса Христа. Када је судија Леонтије упитао свету Архелају о хришћанству, она је одговорила: "Силом Христовом попирем силу ђаволску, људе учим разуму, да познаду једног истинитог Бога, а именом Господа мога Исуса Христа јединородног Сина Божјег даје се кроз мене слушкињу Његову здравље свима болесним". Све три девице су бијене, врелом смолом поливане, у тамници глађу мучене, и напослетку мачем посечене. У хришћанској традицији помиње се да су им се, када су изведене на губилиште, јавили анђели, које су и неки од џелата видели и толико се од тога уплашили, да нису смели дићи мач на ове девице. Међутим оне су их охрабриле да изврше своју дужност. И тако су посечене 293. године.
Српска православна црква слави их 6. јуна по црквеном, а 19. јуна по грегоријанском календару.
Литература[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: српски) Охридски пролог за 6. (19. јун)
- (језик: енглески) St. Archelais and Companions