Аспасија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мермерна херма у Ватиканским музејима на чијем је темељу исписано Аспасијино име. Откривена је године 1777 и представља римску копију грчког оригинала из 5. века п. н. е. а који је најверојатније био део Аспазијине погребне стеле.

Аспасија или Аспазија (грчки Ἀσπασία, отприлике 470. п. н. е.420. п. н. е.) била је жена родом из Милета која је у своје доба постала позната као филозоф а посебно због љубавне везе са атинским државником Периклом. Детаљи о њеном животу мало су познати. Највећи део живота је провела у Атини, те је могла да утиче на Перикла и атинску политику. Њено име спомиње се у делима Платона, Аристофана, Ксенофонта и других знаменитих писаца њеног времена.

Аспасија је важила као високобразована жена свог времена. У Платоновом дијалогу менексенос Сократ је назива својом учитељицом реторике, док је Аристофан опет приказује као хетеру. Због наводног политичког утицаја на Перикла следила је јавна оптужба за безбоштво и проституцију (433/432. п. н. е.), коју је Перикле са великом муком успео да оповргне.

Древни историчари су тврдили да је Аспасија била проститутка и водила бордел, док савремени историчари то оповргавају, сматрајући како је већина извора ових тврдња пореклом из списа сатиричких песника који су желели тиме да оцрне Перикла.

Поједини историчари оповргавају и тврдње да је била хетера или куртизана, односно мисле да је могла бити и удана за Перикла. Ова теорија излази из чињенице да у Атини бракови Атинаца са не-Атинацама нису важили и имали су статус конкубината. Аспасија је са Периклом имала сина Перикле Млађи, који је касније постао војсковођа и био погубљен након битке код Аргинуских острва. Верује се да је након смрти Перикла Старијег била животна сапутница Лизикла, још једног атинског политичара.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аспасија