Беседа

Беседа (лат. oratio, стсл. бесьда — углавном у смислу грч. όμιλία или ређе λόγος), у антици представља вид говорничке вештине, коју кодификују Аристотел, Цицерон, Квинтилијан и други.

Такође, у словенској култури, раније представља назив за византијски књижевни род хомилију или дијалог. Одатле и трајно значење ове речи као стручног израза православног проповедништва: црквена проповед на одређену библијску тему, проповед у којој се тумачи библијска прича и поука. Значење се понекад проширује и на сваку тематску проповед.

У свакодневној, колоквијалној употреби, може се третирати као синоним за сваку врсту говора.

Литература

• Шкреб и група аутора Речник књижевних термина, Београд: Бигз, 1986.
• Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.