Ашока

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ашока Велики
Датум рођења 304. п. н. е.
Датум смрти 232. п. н. е.
Титула Цар Индије
Период 273-232. п. н. е.
Претходник/ци Биндусара
Порекло и породица
Династија Дасаратха Маурја
Отац Биндусара
Мајка Рани Дхарма

Ашока Велики (273-232. п. н. е.) је био владар Маурјанског царства у северној Индији у III веку п. н. е. Након освајања Калинге постао је велики будиста.

Ашока је утемељитељ династије Маурја, и проширио је Магадханско краљевство на западну половину северне Индије. Освајањем Калинге око 265. године п. н. е. померио је југоисточну границу с излазом на море. Тај последњи подухват, пропраћен страховитим крвопролићем, код Ашоке је изазвао дубоке душевне потресе, након чега је прихватио будизам који се у Магадхи појавио два века раније[1]. Од тада је окрутни Ашока постао познат као богоугодни Ашока. По речима самога цара, отада се његовим земљама није више проносио звук добоша, већ глас Дарме (Дхамагхоса)[1].

Током његове власти, спроводио је званичну политику ненасиља (ахимса). Непотребно убијање и касапљење животиња је напуштено, као нпр. лов из разоноде и жигосање. Ашока је показивао милост и према заробљенима, дозвољавајуњи им дан слободе сваке године, и омогућавао је обичним грађанима бесплатно образовање на универзитетима. Третирао је поданике као једнаке независно од религије, политике или касте и правио бесплатне болнице и за људе и за животиње. Ашока је дефинисао главне принципе ненасиља, толеранције према сектама и мишљењима, послушност према родитељима, поштовање према учитељима и свештеницима, човечни третман слуга (ропство није ни постојало у Индији у то време) и дарежљивост према свима. Ове реформе описане су Ашокиним едиктима. Ашокини едикти откривају да је он, иако сам будиста, подстицао и помагао различите верске заједнице[2]. У једном од својих едиката уклесаних у стени, чији се оригинал може још и данас читати, цар објављује:

Двојезични едикт у камену, на грчком и арамејском, из Кандахара.

"Не треба поштовати само своју, а одбацивати религије других, већ их треба поштовати због овог или оног разлога. На тај начин помажемо сопственој религији да расте и чинимо услугу религијама других. Чинећи супротно копамо гроб сопственој религији и исто тако штетимо и другима. Ко год штује сопствену религију и блати друге, чини то заправо посвећујући се својој религији и помишља: 'Величаћу своју религију'. Али, напротив, он је тиме смртно рањава. Једино је овакво размишљање исправно: Нека сви слушају и буду вољни да саслушају учења која други проповедају“


Ашокин едикт[3]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. ^ A. Sen, Asoka's Edicts (1956).
  3. ^ „Valpola Rahula - Cemu je Buda poducavao“. www.yu-budizam.com. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ашока