Шампињон

Шампињон
	Agaricus biosporus
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Поткласа:	Homobasidiomycetidae
Ред:	Agaricales
Породица:	Agaricaceae
Род:	Agaricus
Биномно име
	Agaricus biosporus; (J.E.Lange) Imbach (1946)

Шампињон (Аgaricus bisporus) је врста печурака, квалитетна јестива гљива, дивљи предак и еквивалент гајених шампињона.^[1] Може да расте у великом броју и налази се највише на отпадном земљишту и ђубриштима називају се и крањоли.^[2]

Станиште и сезона раста[уреди | уреди извор]

Расте на ђубришту и покрај путева, понекад у живим оградама и на малим плантажама, али врло ретко у трави. Шампињони расту од почетка до краја лета.

Идентификација[уреди | уреди извор]

Клобук је пречника 5-10 cm, има облик дугмета, а пред отварање је скоро раван. На површини има пахуљасте љуспице. Боја варира од беличасте до браон. Стабљика је дуга 3-5 cm и беле је боје, са изразитим прстеном испод клобука. Листићи су ружичасти, а старењем потамне. Месо је бело, временом постаје црвенкасто и има изразит печуркасти мирис. Отисак спора је браон.^[2]

Једно од најважнијих правила код брања гљива је да се млади, неразвијени примерци не беру, јер их није поуздано детерминисати. На пример, неразвијени шампињон и сунчаница у тој фази могу се заменити са једном од најотровнијих гљива на свету - зелена пупавка (Amanita phalloides).^[3]

Употреба у исхрани[уреди | уреди извор]

Шампињон је јестива гљива, квалитетна, врло је укусна и пријатног гљивљег мириса.

Чување[уреди | уреди извор]

Шампињон је мала печурка и добро се суши, било цела или исецкана на кришке.

Припрема у кулинарству[уреди | уреди извор]

Како ова печурка често расте на ђубриштима или на грубом земљишту, најбоље је да се клобук темељно очисти, одсецањем базе стабљике и њеним пресецањем.^[2]

Отровне врсте које се могу помешати са шампињоном[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.
^ ^а ^б ^в Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
^ „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.

Литература[уреди | уреди извор]

Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.

[enciklopedija-2] а ^б ^в Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.

[3] „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]