Угарит

Из Википедије, слободне енциклопедије

Угарит


Ugarit 02.jpg
Рушевине Угарита
Географија
Континент Азија
Регија Левант
Главни град Угарит
Друштво
Службени језик Угаритски језик
Политика
Облик државе Монархија (градови-државе)
 — Краљ градова-држава Амиштамру I
  Никмепин
  Амурапи
Историја
Историјско доба Антика
 — Оснивање око 6000. п. н. е.
 — Распад 1190. п. н. е.

Угарит (модерно налазиште Рас Шамра رأس شمرة; што значи „врх дивљег аниса“ на арапском) био је древни лучки град, смештен на медитеранској обали данашње Сирије неколико километара северно од савременог града Латакије. Угарит је плаћао данак Египту и одржавао трговачке и дипломатске односе с Кипром, што је документовано у архивама пронађеним на налазишту и потврђено остацима микенске и кипарске грнчарије. Град је био на свом врхунцу од око 1450. п. н. е. до 1200. п. н. е..

Историја[уреди]

Држава Угарит простирала се на источној обали Средоземног мора, на Леванту. Њена територија није поуздано утврђена, али се вероватно простирала од Минет ел-Беида до Шуксија. У унутрашњост је могла досезати чак до реке Оронт.

Први познати владар Угарита био је Амиштамру I који је живео у време египатског фараона Аменофиса III (половина 14. века п. н. е.). О његовом наследнику, Никмаду II, зна се много више. Односи са Египтом били су пријатељски. Угарит је у време владавине овог краља погодио земљотрес који је уништио луку и пола града. Опоравак је, међутим, био брз. У време владавине Шупилулијуме, Угарит је био вазална хетитска држава. Захваљујући томе, Угарит се проширио ка југу на рачун територија неких хетитских непријатеља. Држава је била потпуно окружена Хетитским царством. Међутим, Хетитима је Угарит био кориснији као вазал који је плаћао висок данак. Данком се Угарит ослободио војне обавезе према хетитском цару.

Ритон пронађен у Угариту

Владавина Никмепина (1310-1260) једна је од најдужих и најбоље документованих угаритских владавина. На престо га је поставио хетитски краљ Муришилиш II. Никмепин је владао око 50 година. Током његове владавине Угарит губи контролу над Шијаном, вазалном угаритском државом коју преузимају Хетити. Последњи угаритски владар био је Амурапи. Амурапи је вероватно узурпирао краљевску власт користећи се кризом у коју је запало Хетитско царство (око 1200. године п. н. е.). Угарит трпи нападе гусара. Једна од гусарских група, Шикале, може се повезати са „народима са мора“. Само неколико година након напада Шикала, палата и лука Угарита лежале су у рушевинама.



Краљеви Угарита[уреди]

Владар Владавина Напомена
Амитамру I 1350
Никмаду II Савременик Шупилулијуме I
Архалба
Никмепа Споразум са Муришилишем II
Амитамру II Савременик Бентисине
Ибирану
Никмаду III
Амурапи 1200 Уништење Угарита

Извори[уреди]

  • Историја старог истока - Амели Курт, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2012. година

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]