Пређи на садржај

Белоруска Народна Република

С Википедије, слободне енциклопедије
Белоруска Народна Република
Беларуская Народная Рэспубліка блр.

Белорусская Народная Республика рус.

Застава
Застава
Грб Белоруске Народне Републике
Грб

Белоруска Народна Република 1918. године.
Географија
Главни град Минск
Друштво
Службени језик Белоруски
Политика
Облик државе Парламентарна република под привременом владом
Законодавна власт Рада
Историја
Историјско доба Први светски рат
 — Статус Делимично призната држава под окупацијом Немачког царства (1918)

Влада у егзилу (1919 – данас)

Земље претходнице и наследнице
Белоруске Народне Републике
Претходнице: Наследнице:
Руска Република Белорукса ССР
Руска СФСР Друга пољска република

Белоруска Народна Република (БНР, бел. Беларуская Народная Рэспубліка, рус. Белорусская Народная Республика) била је краткотрајна држава, која је на подручју данашње Белорусије постојала од марта 1918. до почетка 1919. године, са престоницом у Минску, а потом у Гродну. Створена је под окриљем немачких окупационих трупа, у завршној фази Првог светског рата. Није успела да обезбеди међународно признање. Запала је у кризу услед повлачења немачких окупационих снага крајем 1918. године, након чега је пропапа у време совјетске офанзиве која је почетком 1919. године довела до стварања Совјетске Белорусије. Влада БНР је у међувремену напустила Минск, повукавши се привремено у Гродно, а потом у иностранство, настојећи да стекне подршку разних држава за протеривање совјетске власти из Белорусије, али без успеха.

Историја

[уреди | уреди извор]

У време пропасти Руског царства (1917), након грађанске револуције и формирања Привремене владе, у разним деловима државе ојачали су локални политички покрети који су тежили ка добијању аутономије, а потом и независности. Иако није био снажан као у неким другим областима, покрет за аутономију Белорусије уживао је извесну подршку у делу локалне аристократије и виших грађанских слојева. Након бољшевичке револуције у јесен 1917. године, такве тежње ојачале су међу конзервативним политичарима, који су 18. децембра у Минску покушали да прогласе успостављање Белорусије као републике, што је већ истога дана спречено, интервенцијом локалних совјетских снага.

До промене општих политичких прилика дошло је тек у фебруару 1918. године, када су немачке трупе током офанзиве на Источном фронту окупирале већи део Белорусије, укључујући и Минск. У исто време, део белоруских политичара приступио је 21. фебруара стварању локалних органа власти, тежећи ка стварању државе уз помоћ Немачке. Склапањем неповољног Брест-литовског мира (3. март),[1] Совјетска Русија је била принуђена да пристане на тешке територијалне губитке, признавши независности новопроглашених држава (Финска, Естонија, Летонија, Украјина), али Немци јој том приликом нису наметнули обавезу одрицања од Белорусије, која се налазила под немачком окупацијом.

Упркос очекиваног повлачења на договорене демаркационе линије, немачке трупе су продужиле окупацију Белорусије, пруживши прилику локалним политичарима да 9. марта прогласе Белоруску Народну Републику (БНР), а 25. марта и пуну независност Белорусије од совјетске Русије. Проглашење независности БНР извршено је под покровитељством Централних сила, а тај чин су накнадно признале и неке од новоформираних држава.

Влада БНР је настојала да Совјетску Русију приволи на признање независности, па у ту сврху нудила и успостављање државних веза на федералним принципима, али власти Совјетске Русије су такве предлоге одбиле. Када је у јесен 1918. године дошло до немачког војног слома на Западном фронту и пропасти Немачког царства, отпочело је и повлачење немачких трупа из окупираних области на истоку. То је искористила Совјетска Русија, која је крајем предузела офанзиву према западу, заузевши крајем 1918. и почетком 1919. године целокупно подручје БНР, чија се влада из Минска повукла у Гродно, а потом у иностранство. На подручјима које су запоселе совјетске трупе, тада је успостављена Белоруска Совјетска Социјалистичка Република.

Након боравка у суседној Литванији, избегличка влада БНР се преселила у западне земље, где је то политичко тело наставило да делује упркос разним унутрашњим споровима између белоруских емигрантских група, дако да се и данас сматра једном од најстаријих и најдуговјечнијих влада у избеглиштву.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]