Битка за Бир Хакејм

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Бир Хакејм
Део Другог светског рата
Bataille de Bir Hakeim.png
Време:26. мај - 11. јун 1942.
Место:Бир Хакејм, Либија
Исход: Савезничка тактичка победа,
стратешка победа Осовине
Сукобљене стране
 Слободна Француска
 Уједињено Краљевство
 Немачка
 Италија
Команданти и вође
Мари Пијер Кениг Ервин Ромел
Јачина
3.703[1][2] 37.000
Жртве и губици
141 мртав
229 рањених
814-845 [3] заробљених
53 топа
50 возила[4][5]
110 авиона[6]
3.300 мртвих и рањених
227 заробљених
164 возила
49 авиона[7]

Битка за Бир Хакејм (26. мај - 11. јун 1942) вођена је током Другог светског рата између снага италијанско-немачког афричког корпуса под командом генерала Ромела и снага Слободне Француске. Мање француске снаге херојски су држале своје положаје 16 дана. Битка је дозволила Савезницима да се регрупишу и припреме за битку код Ел Аламејна.

Позадина и припреме[уреди | уреди извор]

Бир Хакејм био је на крају савезничке обрамбене линије изграђене у време затишја у Сјеверној Африци током 1942. године. Посаду овог утврђеног подручја чинило је око 3.700 француских легионара из 2, 3. и 13. батаљона Легије странаца, а заповедао им је искусни генерал Мари-Пијер Кениг. Ова јединица се већ прије под заповедништвом бригадира Амилаквариа овенчала храброшћу и славом у рату на подручју Африке и Сирије. Током четири мјесеца око Бир Хакејма одвијале су се само повремене чарке, а за то време легионари су ископали подземна склоништа, ровове пуног профила (око 170 cm дубине), и своја бојна возила су до половине закопали у песак ради заштите од фрагмената распрснутих бомби и граната. Минска поља била су постављена на начин да су противника присиљавала да се креће на простору у који је било упрто све расположиво наоружање кружне одбране, где су браниоци могли да га туку и на крају униште.

Битка[уреди | уреди извор]

Француски легионари

Дана 26. маја 1942. јединица са око 1.600 легионара уочила је кретање великих противничких снага према Бир Хакејму. Генералу Кенигу одмах је постало јасно да је почео немачки напад и да Ромел жели да обухвати савезничке положаје с југа. Следећег дана испред Бир Хакејма избиле су двије италијанске дивизије, а биле су то 102. оклопна дивизија Ариете и 101. моторизована дивизија Триесте с укупно 220 лаких и 50 средњих тенкова. Италијани су напали с тенковима који су засипали гранатама положаје легионара који су мирно чекали и трпели ватру све до тренутка када су им се италијански тенкови приближили на жељену даљину. Тада су легионари отворили жестоку паљбу из своја 54 противоклопна топа калибра 57 mm. Много италијанских тенкова је погођено из непосредне близине и разнесено, док су други који су застали на минским пољима постали лаке мете за француске тобџије. Све ово поколебало је Италијане, али се ипак шест италијанских тенкова пробило у унутрашњост Бир Хакејма. Међутим, ту су их дочекали легионари који су поскакали на тенкове и побили посаде кроз отворе за извиђање и паљбу на тенковима. У том нападу Италијани су изгубили 32 тенка, а постало им је и јасно да се посада Бир Хакејма неће лако и без борбе предати.[8]

У другом нападу Италијана легионари су били засипани авионским бомбама и топовским гранатама, а италијанској 101. дивизији у нападу се сада придружила и немачка 90. лака дивизија[9], док су све вријеме Штуке засипале положаје легионара разорним бомбама. Сада су у помоћ легионарима прискочили Спитфајери и Хокер харикени из састава Пустињских ваздушних снага који су након ваздушних битака које су се развиле изнад Бир Хакејма успели да отерају 'штуке'.[10][11] Али, положаје легионара и даље су засипале топовске и тенковске гранате. Читаво то време легионарска логистика храбро је ноћу допремала намирнице и залихе муниције, хране и воде својим колегама који нису ни за центиметар попуштали на својим положајима.

Међутим, то није могло трајати унедоглед, па се посљедњи конвој набавки за легионаре пробио ноћу између 7. и 8. јуна, а од тада на снагу ступа ограничена потрошња воде. Све до 9. јуна изнад глава легионара бесниле су страшне и тешке ваздушне борбе (око 80 авиона истовремено) вођене између немачких и савезничких ловаца. Доље на тлу ишао је талас за таласом напада осовинске (италијанска и немачка пешадија) пешадије подупријет тенковима из састава 15. оклопне дивизије.[12][13] Тог 9. јуна на многим је местима одбране Бир Хакејма постало критично, јер је противник пробио минска поља и одбрану, па су се развиле и беспоштедне крваве борбе 'прса у прса' између војника Осовине и легионара. Легионаре је на крају спасио јуриш њихових оклопних транспортера типа БРЕН са митраљезима. Међутим, иако су легионари чинили чуда и држали се изузетно храбро и жилаво, било је само питање времена када ће на крају морати да попусте, јер Немци и Италијани нападали су опет изузетно храбро и силовито. Тако је и било јер на крају је генерал Кениг заповедио пионирима инжењерцима да отворе пролаз кроз своја минска поља, па су се бранитељи Бир Хакејма у колони по један, под борбом, извукли из места. Након јуначког отпора извукло се и састало с британским војницима око 2.600 француских легионара.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bimberg 2002, стр. 109, 101.
  2. ^ Playfair 2004, стр. 413.
  3. ^ Porch 2005, стр. 272.
  4. ^ Buell 2002, стр. 169.
  5. ^ Ford 2008, стр. 64.
  6. ^ Palermo 2014, стр. 255–264.
  7. ^ Palermo 2014, стр. 263–268.
  8. ^ Montanari 1993, стр. 212.
  9. ^ Richards & Saunders 1975, стр. 201.
  10. ^ Playfair 2004, стр. 230–231.
  11. ^ Richards & Saunders 1975, стр. 200–201.
  12. ^ Playfair 2004, стр. 236.
  13. ^ Liardet 2012, стр. 3.
  14. ^ Playfair 2004, стр. 237.

Литература[уреди | уреди извор]

Чланци[уреди | уреди извор]

  • Windrow, M. (1976). „Bir Hakeim”. War Monthly. London: War Monthly Publications (32). ISSN 0307-2886. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]