Пређи на садржај

Битов (Пољска)

Координате: 54° 08′ 00″ С; 17° 30′ 00″ И / 54.133333° С; 17.5° И / 54.133333; 17.5
С Википедије, слободне енциклопедије
За другa значења, погледајте страницу Битов.
Битов
пољ. Bytów
Замак у Битову
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство поморско
ПовјатБитовски
Становништво
Становништво‍
 — 2021.16.730
 — густина1.918,58 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 08′ 00″ С; 17° 30′ 00″ И / 54.133333° С; 17.5° И / 54.133333; 17.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина8,72 km2
Битов на карти Пољске
Битов
Битов
Битов на карти Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникСтанислав Мармоловски
Веб-сајт
http://www.bytow.com.pl

Битов (пољ. Bytów) град је у Пољској у Војводству поморском. По подацима из 2021. године број становника у месту је био 16730.[1] Кроз град протичу реке Боруја и Битова, а у граду се налази и језеро Јелењ.

Кроз град пролази регионални пут бр. 20. Битов је удаљен од:

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)

Историја

[уреди | уреди извор]

Територија је постала део нове пољске државе под њеним првим историјским владаром Мјешком I у 10. веку. Битов је припао Тевтонским витезовима 1329.[2] Статус града Битов добија 1346. године. Дворац који се данас види изградили су витезови између 1399. и 1405. на месту старијег замка, како би заштитили своју западну границу.[3] Према званичној интернет страници града, назив Битов потиче од оснивача насеља под називом „Бит“.[4] Током Тринаестогодишњег рата (1454–1466), град је био место тешких борби и временом је мењао власника. На крају је краљ Казимир IV Јагелон доделио град Ерику II, војводи од Помераније, као вечни феуд.[5]Године 1627. током Тридесетогодишњег рата, град је обновљен након што га је уништио пожар. Када су померански војводе изумрли 1637. године, Битов је престао да буде пољски феуд и постао је директно под влашћу Пољске, као административни део Померанског војводства.[6]Битов је био у сенци Леборка, који се брже развијао и постао седиште локалних старешина.[7]Да би стекао савезника против Шведске, 1657. године пољски краљ Јован II Казимир дао је Битов маркгрофу Фридрику Виљему од Бранденбурга као наследни феуд по Уговору из Бидгошћа. Иако је Пољска и даље задржала суверенитет, градом је управљао Бранденбург, а после 1701. Краљевина Пруска. Бранденбург је увео веће порезе да би отплатио своје дугове након Тридесетогодишњег рата.[8]

Године 1773. у Првој подели Пољске град је у потпуности укључен у пруску провинцију Померанију. У 18. веку почели су покушаји германизације аутохтоног пољско-кашубијског становништва увођењем немачког у школе.[8] Остао је центар пољског отпора против германизације и био је пољско-кашубијски штампарски центар.[9] Град је постао део Немачке империје 1871. током уједињења Немачке предвођене Пруском. Пољска мањина је остала активна у граду, а 1910. године овде је основана пољска банка Лудови.[10]

Након завршетка Првог светског рата и поновног успостављања независне Пољске, Версајским уговором град је остао у Вајмарској републици 1919. године.[11][12] Између 1919. и 1939. Херој локалног пољског становништва био је локални пољски учитељ Јан Бауер, кога су Немци ухапсили 1929. године.[13]1939. године Немци су извршили хапшења значајних локалних Пољака, активисте и шефа локалне пољске банке.[14] За време Другог светског рата град је претрпео велика разарања. У јануару 1945. године, марш смрти савезничких ратних заробљеника из логора за ратне заробљенике Stalag XX-B прошао је кроз град.[15] Они немачки становници, који су остали у граду или су се у њега вратили убрзо после рата, касније су насилно протерани, а њихова имовина заплењена у складу са Потсдамским споразумом.[16]

Кашубијска емиграција у Америку

[уреди | уреди извор]

Многе породице из Битова као што су Брезаси и Пехлерси емигрирале су у област Виноне, Минесота у Сједињеним Државама, почевши од 1859. године.[17] Пруска политика је била да натера Кашубе да напусте простор за немачке досељенике. Неки Кашуби су се преселили преко реке Мисисипи у Пајн Крик, у Висконсину, почетком 1860-их.[18] Многи су нашли посао у дрвопрерађивачким пословима касних 1800-их.[19]

Туристичке атракције

[уреди | уреди извор]
  • Готски крсташки замак
  • Кула старе цркве свете Катарине (XIV в.)

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
2011.2021.
20.94316.730

Општина

[уреди | уреди извор]

Насеља у општини Битов на пољском (Немачки називи су искошени):

  • Bytów (Bütow)
  • Dąbie (Dampen)
  • Gostkowo (Gustkow)
  • Grzmiąca (Gramenz)
  • Mądrzechowo (Mangwitz)
  • Mokrzyn (Petersdorf)
  • Niezabyszewo (Damsdorf)
  • Płotowo (Platenheim)
  • Pomysk Mały (Klein Pomeiske)
  • Pomysk Wielki (Gross Pomeiske)
  • Rekowo (Reckow)
  • Rzepnica
  • Sierżno (Zerrin)
  • Świątkowo (Luisenhof)
  • Udorpie (Hygendorf)
  • Ząbinowice (Gersdorf)

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-06-02.  Data for territorial unit 2201024.
  2. ^ „Historia”. Urząd Miejski w Bytowie (на језику: пољски). Приступљено 11. 2. 2020. 
  3. ^ Werner Buchholz. Deutsche Geschichte im Osten Europas – Pommern. Siedler. ISBN 3-88680-780-0. , Berlin 1999,, p, 187.
  4. ^ https://web.archive.org/web/20160326215507/http://www.bytow.com.pl/docs/93. Архивирано из оригинала 26. 03. 2016. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Bytów Official Site
  5. ^ „Local history - Information about the town - Bytów - Virtual Shtetl”. Архивирано из оригинала 27. 2. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017. 
  6. ^ Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich, Tom I (на језику: пољски). Warszawa. 1880. стр. 520. 
  7. ^ „1637-1658”. Historia Bytowa w pigułce (на језику: пољски). Приступљено 11. 2. 2020. 
  8. ^ а б „1658-1918”. Historia Bytowa w pigułce (на језику: пољски). Приступљено 11. 2. 2020. 
  9. ^ „Bytów”. Encyklopedia PWN (на језику: пољски). Приступљено 11. 2. 2020. 
  10. ^ Historia Polski, Volume 3, Part 2 Instytut Historii (Polska Akademia Nauk), page 143 Państwowe Wydawnictwo Naukowe, 1984
  11. ^ Helena Lehr, Edmund Jan Osmańczyk, Polacy spod znaku Rodła, Wydawnictwo Ministerstwa Obrony Narodowej, 1972, p. 230 (in Polish)
  12. ^ Stanisław Gierszewski, Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, Gdańskie Towarzystwo Naukowe, 1997, p. 291 (in Polish)
  13. ^ „Postaci historyczne”. Urząd Miejski w Bytowie (на језику: пољски). Приступљено 11. 2. 2020. 
  14. ^ Cygański, Mirosław (1984). „Hitlerowskie prześladowania przywódców i aktywu Związków Polaków w Niemczech w latach 1939-1945”. Przegląd Zachodni (на језику: пољски) (4): 46. 
  15. ^ Kaszuba, Sylwia. „Marsz 1945”. Ур.: Grudziecka, Beata. Stalag XX B: historia nieopowiedziana (на језику: пољски). Malbork: Muzeum Miasta Malborka. стр. 102, 109. ISBN 978-83-950992-2-9. 
  16. ^ Sokollek (1997), pp. 286 ff.
  17. ^ „First Settlement in Winona: 1859 – Bambenek.org”. bambenek.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-07-21. 
  18. ^ „Foundation of Pine Creek – Bambenek.org”. bambenek.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-07-21. 
  19. ^ „About Bytów -”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017. 
  20. ^ „Miasta Partnerskie”. Bytów City Council Official Site (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. Приступљено 2013-06-22. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битов_(Пољска)&oldid=29857335”