Црква Светог Јована Крститеља у Биљешеву
| Црква Светог Јована Крститеља | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија дабробосанска |
| Оснивање | 1908. год. |
| Посвећен | Јовану Крститељу |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Локација | |
| Место | Биљешево, Какањ |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 8′ 8.457″ N 18° 0′ 7.035″ E / 44.13568250° С; 18.00195417° И |
  Црква Светог Јована Крститеља Црква Светог Јована Крститеља на карти Босне и Херцеговине | |
Црква Светог Јована Крститеља је српска православна црква која се налази у Биљешеву а припада Митрополитији дабробосанској.
У потпуности је изграђена 1908. године, а заједно са археолошким локалитетом Главица, два стећка, гробљем и зградом српске основне школе, проглашена је за Национални споменик Босне и Херцеговине.
Локација[уреди | уреди извор]
Налази се у Биљешеву код Какња, северно од магистралног пута Сарајево — Зеница. Биљешево је удаљено 10 км ваздушне линије од Зенице и 7 км од Какња.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
По архитектонској концепцији спада у једнобродне базилике са звоником на западној страни, зидана ломљеним каменом, са полукружно завршеним светиштем на источној страни и хором на западној страни. Црква има правоугаону основу димензија 15,95 м х 9,30 м и истурени звоник димензија 3,15 м x 2,14 м, висине 13,50 м.[2]
Сви надгробни споменици су израђени од локалног камена у облику крста на чијим завршецима је јабука. На некима се као украс јавља розета или крст.[2]
Црква се налази у добром конструктивном и сваком другом стању, након реконструкције из 2003. године и редовно се одржава. Некадашња српска школа је деваастирана и преостали су само голи носиви зидови и остаци крова. Православно гробље је активно и добро одржавано. Два стећка су утонула у земљу.[2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Градња цркве започета је 1906. године и трајала је до 1908. године. Није познат пројектант, нити постоји документација.
У њеној близини отворена је српска основна школа 1909. године. Изградња школе је изведена у складу са аустроугарским прописима из 1879. године, којима је предвиђена могућност постојања приватних и конфесионалних основних школа, поред државних. Њихов број 1906. године износио је 70, а 1910. попео се на 115.
Током Другог светског рата, црква је оштећена, а након тога, извршена је оправка цркве и зграде школе, која је до 1954. године наставила са радом, када је претворена у парохијски дом. Године 1949. извршени су радови унутрашњег уређења, а 1982. извршени су опсежнији конзерваторско-рестаураторски радови.[2]
Црква и парохијски дом су запаљени 1992. године, а гробље оскрнављено. Реконструкција цркве извршена је 2003. године.[2]
На овом локалитету налазила се некропола са 25 стећака, који су употребљени за градњу цркве. Велика штета нанесена је тиме што је некропола уништена, јер се радило о гробовима у три реда.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Pravoslavna crkva u Bišeljevu”. KONS.gov.ba. Приступљено 13. 11. 2016.
- ^ а б в г д ђ „Crkva sv. Jovana Krstitelja” (PDF). KONS.gov.ba. Приступљено 13. 11. 2016.[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Др. Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, Друга књига, Од почетка XIX вијека до краја Другог свјетског рата, Минхен, 1966. (коришћене услуге библиотеке Бошњачког института, фондација Адила Зулфикарпашића-Сарајево), 1966.
- Велибор Џомић, Усташки злочини над српским свештеницима, издавач Светигора, 1995.
- Митар Папић. Историја српских школа у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша, 1978. година, стр. 140.
- Шефик Бешлагић, Стећци централне Босне. Сарајево: Завод за заштиту споменика Босне и Херцеговине, 1967, стр. 46.
