Блиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Блиња
Административни подаци
Држава  Хрватска
Област Банија
Жупанија Сисачко-мославачка
Град Петриња
Становништво
Становништво
 — (2011) 78
Географске карактеристике
Координате 45°21′22″ СГШ; 16°22′11″ ИГД / 45.35617508811243° СГШ; 16.369715390997253° ИГД / 45.35617508811243; 16.369715390997253Координате: 45°21′22″ СГШ; 16°22′11″ ИГД / 45.35617508811243° СГШ; 16.369715390997253° ИГД / 45.35617508811243; 16.369715390997253
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 167 м
Блиња на мапи Хрватске
Блиња
Блиња
Блиња на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Блиња
Блиња
Блиња на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44231 Блиња
Позивни број +385 44
Регистарска ознака SK

Блиња је насељено место у саставу града Петриње, у Банији, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Године 1513. ступио је на банску столицу у Хрватској, бискуп Петар Бериславић. Он је са својом четом први похитао да заштити Србе из околине "града Блиње крај Петриње", где су Турци често пљачкали и робили народ. Потукао је жестоко Турке пред Дубицом 16. августа те године, и донео мир и ред у тај крај.[1]

У месту је 1827. године било два православна свештеника: парох поп Лука Адамовић намесник и ђакон Софроније Адамовић.[2]

У Блињи је 1891-1895. године служио као парох поп Јован Воркапић, који је уз то и намесник. То је био умни свештеник, добар проповедник који се бавио писањем чланака у црквеним листовима. Објавио је 1898. године као парох и намесник петрињски, у матициној едицији "Књиге за народ", књигу "Српске народне приповетке".[3] Из Блиње ће пре 1898. године прећи у Петрињу, на парохију и предавати катихизис у гимназији и Учитељској школи. Иконописац Анастас Боцарић (тада из Загреба) је 1894. године склопио уговор са месном православном црквеном општином, за осликавање иконостаса нове цркве. Погођени посао је био вредан 2400 ф.[4] Јула 1899. године тражен је нови свештеник, у православној парохији II платежног разреда у Блињи.[5] Парох у Блињи је 1903-1910. године поп Павле Драгић.

Године 1930. село Бијелник је одлуком виших власти одвојено од општине Градуса и припојено општини Блиња, у срезу Петрињском.[6]

Петрињски трговац Никола Вујатовић поклонио је 1880. године књижице доброј школској деци у Блињи. Премештен је 1888. године у Блињу учитељ Милош Божић (ту и 1894). Основна школа у месту се од децембра 1934. године званично назива: "Државна народна школа Витешког краља Александра I Ујединитеља у Блињи".[7] Та школа је 1939. године поред три одељења Народне школе добила право да отвори и први разред Више народне школе, са редовном наставом.[8]

Поп Драгић је 1904. године скупио претплату за лист "Српско коло" од 25 мештана. Славко Ћурчић трговац у Блињи дао је скупљене прилоге 1904. и 1905. године за лист "Српско коло" из Загреба. У месту је 1937. године основан огранак "Сељачког кола".

Блиња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Блиња је имала 78 становника.[9]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Блиња је имало 210 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
205 97,61 %
Југословени
  
3 1,42 %
Хрвати
  
1 0,47 %
неопредељени
  
1 0,47 %
укупно: 210

Референце[уреди]

  1. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1893. године
  2. ^ "Сербски летопис", Будим 1827. године
  3. ^ "Дело", Београд 1898. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1899. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1930. године
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1934. године
  8. ^ "Просветни гласник", Београд 1939. године
  9. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 1. 2014. 

Спољашње везе[уреди]