Богородица Владимирска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Богородица Владимирска

Владимирслка Богородица је света икона Руске православне цркве. У Русији је изузетно поштована као чудотворна.

Према предању Цркве, јеванђелист Лука је насликао на столу на коме су Исус, мати Марија и Јосиф јели. Према предању пренета је у Цариград из Јерусалима у V веку, у време цара Теодосија.

У Русију је дошла из Византије у раном XII веку (око 1131), као поклон Јурију Долгорукову од цариградског патријарха Луке Хризоверха. У почетку, Владимирска икона је чувана у женском манастру Пресвете Богородице, близу Кијева. 1155. године Принц Андреј Богољубски је преселио икону у Владимир (по коме добија садашњи назив).

Године 1395. је пренета у Москву, а од септембра 1999. године налази се у храму-музеју Светитеља Николаја "в Толмачах", при Третјаковској галерији.

Богородица Бездинска (Винчанска)[уреди | уреди извор]

Калуђер кијевског Печерског манастира Пајсије (Грк) донео је 1727. године у манастир Винчу код Београда, копију Владимирске иконе (звану Умиљеније). Икону су копирали иконописци поменутог руског православног манастира. Та икона (копија) која се и данас сматра код православних Срба чудотворном, јер исцељује болести прозвана је Богородица Винчанска, а од када је пренета у банатски манастир Бездин 1739. године, назива се у народу Богородица Бездинска.[1] Патријарх српски Арсеније IV Јовановић Шакабента се полакомио на икону, бездинску светињу и преваром је уз помоћ бездинских јеромонаха Исаије и ђакона Петра, ноћу 24. марта 1743. године, противправно присвојио. Након судског спора, Богородичина икона је из Патријаршијског двора у Карловцима враћена власнику манастиру, али тек 1748. године, након смрти патријархове. Након Првог светског рата, Богородица Бездинска је пренета у Кикинду, а затим 1932. године нови банатски епископ др Георгије Летић је пренео у Вршац, где се и сада чува у Владичанском двору.[2]

Копије иконе са чудотворни моћима израдило је више иконописаца. Најпознатији су Стефан Тенецки и Димитрије Поповић, орловатски свештеник Петар Арсенијевић (у Идвору) и други. Постоје и две бакрорезне плоче са гравуром лика Богородице Бездинске из 1762. (рад Јохана Кристофа Винклера) и 1770. године.[3]

Чудотворна Богородица Бездинска се настојањем владике банатског Хризостома Столића празнује по православном календару 2. јула, заједно са Полагањем ризе Пресвете Богородице. Написана је пригодна црквена служба Акатист,[4] чудотворној икони Богородице Бездинске. Величамо те, Пресвета Богородице, изабрана Богомладице, и поштујемо Часну Икону твоју, којом точиш исцељења онима који ти с вером прилазе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Манастир Бездин", Темишвар 1999.
  2. ^ Зоран М. Туркан: "Владичански двор Епархије банатске", Вршац 2007.
  3. ^ "Стеван Бугарски, Љубомир Степанов, наведено дело
  4. ^ "Православни молитвеник", Београд 1989.


Види још[уреди | уреди извор]