Богосав Живковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Богосав Живковић
Živković Bogosav - portret umetnika.jpg
портрет уметника
Пуно име Богосав Живковић
Датум рођења (1920-03-03)3. март 1920.
Место рођења Лесковац код Лазаревца
 Србија
Датум смрти 28. октобар 2005.(2005-10-28) (85 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Поље вајарство
Правац/традиција Наивна уметност
Најважнија дела
Снови и мисао, Мој дом (МНМУ, Јагодина)

Богосав Живковић (Лесковац код Лазаревца, 3. март 1920 – Београд, 28. октобар 2005), био је вајар и сликар, светски класик наивне уметности.

Биографија[уреди]

Рођен је 1920. године у селу Лесковац код Лазаревца. Као младић изучава кожарски занат па већ рано упознаје различите алате: длета, шила, игле којима ради кожухе, крзнене прслуке, украшавајући их флоралним и геометријским ажурирањем обруба.[1] Крзнарски занат напушта 1945. услед слабог здравља и одлази у Београд где се запошљава као портир. Вајарством се бавио од 1957. године, а самостално је излагао већ од 1960. [2] Умро је 2005. у Београду.

Стил[уреди]

Покретачки мотив био му је необичан сан, који је уснио - огромна змија јурила је ливадом остављајући за собом влажан траг а затим сустигла и стегла својим репом непознатог човека са калуђерском капом на глави и у огртачу. За своје идеје Живковић користи природни облик стабла, дебло са или без грана, затим мање и тање делове грана и гранчица, корен бршљана. Природне избочине, улегнућа, разноврсни чворови, сама маса материје подстичу уметника у стварању најразличитијих форми. [3] Његово длето прати природну конфигурацију дрвета те из њега ослобађа, реже, теше, обликује антропоморфне и зооморфне фигуре, ређе биљке и архитектонске облике. Изражава се углавном рељефом, којим оперважује монументалне стубове. [4] Меком моделацијом органских форми, које не познају оштре углове, попут јединствених бестијаријума брише границе између материјала и саме форме, између стварног и нестварног стварајући јединствену атмосферу.

Изложбе и награде[уреди]

Излагао је широм света, самостално и групно. Његове самосталне изложбе организоване су у многим градовима – у Београду, Новом Саду, Јагодини, Загребу, Бечу, Паризу, Братислави, Варшави, Биселу, Стокхолму, Минхену, Амстердаму, у Мексику, у Калифонији и у Јужној Америци. Са својим делима је учествовао на најзначајнијим међународним изложбама. Више пута је награђиван у земљи и иностранству. Између осталог, добитник је Велике награде на Другом бијеналу југословенске наивне уметности 1983, као и Награде за животно дело 1991, у МНМУ, Јагодина. [5] Велики број његових монументалних скулптура налази се у галеријама и музејима широм света. Његове скулптуре се налазе у Хрватском музеју наивне уметности, а већи број дела је похрањен у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини. О њему су писали Ото Бихаљи-Мерин, Мишел Тево, Роџер Кардинал и други. О његовој уметности ипак најбоље сведочи тзв. Зачарани врт - храм његове уметности у његовом завичају, који обилује скулптурама у камену и дрвету, рељефима изрезбарених предмета, осликаним помоћним просторијама итд.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
  2. Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984
  3. Ото Бихаљи-Мерин, Снови и трауме у дрвету, Београд, 1962
  4. N. Krstić, Outsiders, catalogue, MNMU, Jagodina, 2013
  5. Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003

Литература[уреди]

  • Ото Бихаљи-Мерин, Снови и трауме у дрвету, Београд, 1962
  • М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
  • Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984
  • Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003
  • Н. Крстић, Наивна и маргинална уметност Србије, МНМУ, Јагодина, 2007
  • Љ. Којић, Богосав Живковић, МНМУ, Јагодина, 2011
  • Н. Крстић, Outsiders, каталог, МНМУ, Јагодина, 2013
  • Н. Крстић, Уметност аутсајдера у Србији, МНМУ, Јагодина, 2014

Спољашње везе[уреди]