Божидар Тимотијевић
Божидар Тимотијевић | |
---|---|
Датум рођења | 30. октобар 1932. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 6. мај 2000.67 год.) ( |
Божидар Тимотијевић (Београд, 30. октобар 1932[1] — 6. мај 2000) био је српски књижевник, песник, новинар и уредник.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је и одрастао у Београду, у радничкој Раковици.[3]
Основну школу и гимназију је завршио у Раковици за коју је био везан читавог живота. Прве стихове је написао још у гимназији (1950—1951), а прву књигу „Квартет“ је објавио са још три пријатеља (Бранко Јовановић, Томислав Мијовић, Првољуб Пејатовић).[4]
У Удружење књижевника је примљен већ 1955.
Апсолвирао је Филолошки факултет у Београду, група за светску и југословенску књижевност.
Исте године (1958) објављује своју прву књигу „Велики спавач“.
Током студија, заједно са Бранком Миљковићем и Жиком Лазићем оснива неосимболистичку групу.
Потом је био уредник и новинар листова и часописа „Млада култура“ (1954-1956), „Савременик“ (1961-1964), „Полетарац“ (старија серија), (1966-1969) и „Књижевне новине“ седамдесетих година.
У издавачкој кући „Младо поколење“ био је уредник (1964—1969).
Радио је као новинар у већем броју југословенских листова и на Радио Београду (1971—1980). Ту, на радију, је покренуо акцију „Књига солидарности“. Донатори су давали књиге које су потом усмераване ка школама у забитима где је књига била реткост. На тај начин је прикупљено 2.000.000 књига.
По својој жељи сахрањен је на планини Тари, на планини на којој је много времена проводио бавећи с својим хобијем - столарством
Његова целокупна заоставштина налази се у Бајиној Башти, док се један део књига из Тимотијевићеве личне библиотеке налази у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]
Песничке збирке
[уреди | уреди извор]- Квартет (1954)
- Велики спавач (1958)
- Слово љубве (1960)
- Сребрно брдо (1960)
- Дан се рађа (1963)
- Вечерње (1966)
- Василиск (1974)
- Чарна птица (1977)
- Безданица (1977)
- Кука и мотика (1984)
- Минуше птице светом“ (1986)
- Нож и рана (1966)
- Песме (1998)
Књиге посвећене најмлађима
[уреди | уреди извор]- три збирке песама
- девет драмских комада
- мноштво сликовница
- неколико буквара
- читанке
- зборници
- антологије скоро 25 година његови су буквари и читанке били званични уџбеници у Србији
Текстови за музику
[уреди | уреди извор]- „Девојко мала“ је био светски мега-хит
- „Када војник своју пушку љуби"
- „Морнарски марш"
- „На вез"
- „Браво школа, ура за играње"
Сценарија
[уреди | уреди извор]Сценарио за филм „Вихор зове Анђелију“
Преводи
[уреди | уреди извор]Преводио је са више језика. Са енглеског „Породични скуп“ Т. С. Елиота, са словеначког „Сонетни венац“ Францета Прешерна, и са руског „Коњић грбоњић“ П. П. Јершова
Превођен је 25 светских језика
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда за младе песнике – средњошколце
- Прва награда листа „Млада култура“
- Прва награда на међународном конкурсу за поезију у Италији
- Нолитову награду (у конкуренцији 138 кандидата)
- Награда војвођанске секције Удружења књижевника Србије
- Змајева награда Матице српске
- Плакета српског краљевског Књижевног Клуба „Карађорђевић“
- Плакета за дугогодишњу сарадњу са Коларчевим народним универзитетом
- Плакета Дисово пролеће за целокупно песничко дело
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Na dan 30.10.1932.: Rođen Božidar Timotijević, srpski književnik,...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Muzej poezije”. www.muzejpoezije.rs. Приступљено 2024-01-30.
- ^ Тимотијевић, Божидар. Безданица : песме. Београд : Нолит, 1977. стр. 54.
- ^ „Божидар Тимотијевић | Време је за Нови Сад”. www.digitalizacija.ns.rs. Приступљено 2024-01-30.
- ^ Лазић, Виктор (фебруар 2019). „Србија међу књигама”: 21.