Боза

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Боза је освежавајуће безалкохолно пиће које се добија ферментацијом воденог раствора кукуруза - пројиног брашна, шећера и квасца. Пије се хладна, боја је жућкаста, течност је замућена као густи сок. [1]

Занатлија који прави бозу се назива бозаџија.

Споменик бозаџији, Радомир, Бугарска

Била је обавезни артикал, поред лимунаде, у посластичарницама оријенталног типа које су држали Албанци и Горанци. У тим посластичарницама су се могли добити и слаткиши оријенталног типа, јако слатки, као што су тулумбе, туфахије, ћетен халва, баклава, кадаиф ...[2]

Када би се помешала по принципу пола-пола са лимунадом добијало би се пиће по називу „шприцер“. Али наравно то није био онај прави шприцер од вина и сода воде.[3]

Данас се у неким самопослугама може купити флаширана боза у пластичним литарским флашама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Шта значи боза?”. Шта значи. Приступљено 24. 1. 2020. 
  2. ^ „Boza”. Сoolinarika. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Boza”. Opšte obrazovanje. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]