Пређи на садржај

Борислав Микелић

С Википедије, слободне енциклопедије
Борислав Микелић
Лични подаци
Датум рођења(1939-09-13)13. септембар 1939.
Мјесто рођењаДобрљин, Краљевина Југославија
Датум смрти12. мај 2018.(2018-05-12) (78 год.)
Мјесто смртиБеоград, Србија
21. април 1994. — 27. јул 1995.

Борислав Боро Микелић (Добрљин, 13. септембар 1939Београд, 12. мај 2018) био је српски привредник и политичар у Хрватској. За вријеме постојања СФРЈ био је функционер Савеза комуниста Хрватске и делегат у Сабору СР Хрватске. Након увођења вишестраначког система постао је оснивач и предсједник Социјалистичке партије Хрватске (1990), а касније и предсједник Владе Републике Српске Крајине (1994-1995).[1]

Током Другог свјетског рата остао је без родитеља, те је дјетињство провео у сиротиштима у Словенији и Хрватској. Након завршене средње графичке школе радио је у предузећу „Привреда“ у Петрињи (19591974). У међувремену је стекао звање графичког инжењера. Био је предсједник Скупштине општине Петриња (1978–1982) и генерални директор прехрамбеног предузећа „Гавриловић“ (1982–1991). Након доласка у Београд, постао је замјеник генералног директора компаније „Прогрес“, а касније је основао месну индустрију „Галамес“. Изабран је 1974. за секретара Општинског комитета СК Хрватске. Постао је члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске 1986, а члан ЦК СКЈ 1989. године. Средином 1989. напустио је Сабор СР Хрватске, због неслагања са односом власти према Србима у Хрватској, а посебно због избацивања српске компоненте у називу језика у Хрватској. У Петрињи је 25. августа 1990. основао Социјалистичку партију Хрватске – Партију југославенске оријентације, која се 1991. прикључила Савезу комуниста – Покрету за Југославију. Након избора у Републици Српскoj Крајини, априла 1994. прихватио је функцију предсједника Владе. Покренуо је преговоре са Републиком Хрватском о мирном рјешењу ратног сукоба, а резултат је био Загребачки мировни споразум, потписан 29. марта 1994. Његова замисао је била да Крајина треба да добије што већи степен политичке аутономије у оквиру Републике Хрватске. У Скупштини Републике Српске Крајине, 29. маја 1995, изгласано му је неповјерење. Окружни суд у Сиску 1993. осудио га је, у одсуству, на 20 година затвора због наводних ратних злочина. Пред хрватским правосуђем 2004. покренуо је поступак како би се ослободио оптужби, те је у каснијем поновљеном поступку, започетом 2011, Жупанијски суд у Загребу одбацио оптужницу. Током акције „Сабља“ 2003, након убиства српског премијера Зорана Ђинђића, нашао се међу ухапшенимa. Ослобођен је одлуком Врховног суда Републике Србије. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрном звијездом и Орденом братства и јединства са сребрним вијенцем.[2] Преминуо је 12. маја 2018. године у Београду.[3] Сахрањен је 17. маја 2018. на мјесном гробљу Демизовац у родном Добрљину.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Радишић 2002, стр. 407.
  2. ^ Енциклопедија Републике Српске. 6, Љ-М. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2024. стр. 411-412. ISBN 978-99976-42-90-5. 
  3. ^ Glas Srpske: Preminuo Borislav Mikelić
  4. ^ Nezavisne Novine: Sahranjen Borislav Mikelić

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]