Сабор СР Хрватске

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Државни органи
СР Хрватске
Coat of Arms of the Socialist Republic of Croatia.svg
Сабор
Председништво
Савет републике
Извршно веће Сабора

Сабор Социјалистичке Републике Хрватске је био највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Хрватској, од 1945. до 1990. године.

Саобор СР Хрватске је конституисан 25. јула 1945. године на Четвртом заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) када је ЗАВНОХ преименован у Народни сабор Хрватске. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 10. новембра 1946. године, Народни сабор је 18. јануара 1947. године донео Устав НР Хрватске којим је Сабор променио назив у Народни сабор Народне Републике Хрватске. Овај назив Сабор је носио до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Сабор Социјалистичке Републике Хрватске. Након усвајања амандмана на Устав СР Хрватске, 25. јула 1990. године Сабор СР Хрватске је преименован у Сабор Републике Хрватске.

Сабор је у периоду од 1945. до 1953. био једнодоман, а од 1953. до 1990. године је имао више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Сабора је представљало Извршно веће Сабора СР Хрватске, а пре тога Влада НР Хрватске.

Президијум Народног сабора[уреди | уреди извор]

Према Уставу Хрватске донетом 1947. године улогу шефа државе обављао је Президијум Народног сабора који је био колективни орган, који се састојао од председника, три потпредседника, једног секретара и неколико чланова. Президијум Народног сабора је конституисан 25. јула 1945. године на Четвртом заседању ЗАВНОХ, када је Председништво ЗАВНОХ прерасло у Председништво (Президијум) Народног сабора, а дотадашњи председник Председништва ЗАВНОХ Владимир Назор постао председник Председништва, као и уједно председник Народног сабора. Након доношења Устава, 18. јануара 1947. године Народни сабор је Назора изабрао за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до своје смрти 19. јуна 1949. године. Након Назора, функцију председника Президијума су до укидања ове функције, доношењем Уставног закона фебруара 1953. године, обављали — Карло Мразовић, од октобра 1949. до фебруара 1952. и Вицко Крстуловић, од фебруара 1952. до фебруара 1953. године.

Сазиви сабора[уреди | уреди извор]

Сабори Хрватске 1943 — 1947
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске 14. јун 1943. 25. јул 1945. Владимир Назор
Народни сабор Хрватске 25. јул 1945. 20. новембар 1946. Владимир Назор
Уставотворни сабор Хрватске 28. новембар 1946. 18. јануар 1947. Златан Сремец
Сазиви Народног сабора Народне Републике Хрватске 1947 — 1963
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Народни сабор НР Хрватске (први сазив) 18. јануар 1947. 2. децембар 1950. Златан Сремец
Народни сабор НР Хрватске (други сазив) 6. децембар 1950. 16. децембар 1953. Златан Сремец Петар Дозет
Народни сабор НР Хрватске (трећи сазив) 18. децембар 1953. 10. март 1958. Владимир Бакарић Никола Секулић и Карло Мразовић Стјепан Дебељак Бил
Републичко веће Златан Сремец Никола Рачки
Веће произвођача Јосип Цази Јосип Чутаљ
Народни сабор НР Хрватске (трећи четврти) 10. март 1958. 1963. Владимир Бакарић Никола Секулић и Карло Мразовић Стјепан Дебељак Бил
Републичко веће Златан Сремец
Веће произвођача Јосип Цази
Сазиви Сабора Социјалистичке Републике Хрватске 1963 — 1974
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Сабор СР Хрватске (пети сазив) 1963. 1967. Иван Крајачић
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Сабор СР Хрватске (шести сазив) 1967. 1969. Јаков Блажевић
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Сабор СР Хрватске (седми сазив) 1969. 1974. Јаков Блажевић
Републичко веће Милка Планинц (до 1971)
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Сазиви Сабора Социјалистичке Републике Хрватске 1974 — 1990
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
генерални секретар
Сабор СР Хрватске (осми сазив) 1974. 1978. Иво Перишин
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Сабор СР Хрватске (девети сазив) 1978. 1982. Јуре Билић
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Сабор СР Хрватске (десети сазив) 1982. 1986. Јово Угрчић (до 1984) / Иво Латин
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Сабор СР Хрватске (једанаести сазив) 1986. 30. мај 1990. Анђелко Руњић
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Сабор СР Хрватске (дванаести сазив) 30. мај 1990. 25. јул 1990.[a] Жарко Домљан
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Изменом Устава СР Хрватске 25. јула 1990. године Сабор СР Хрватске је преименован у Сабор Републике Хрватске