Пређи на садржај

Сабор СР Хрватске

С Википедије, слободне енциклопедије
Сабор СР Хрватске
Застава СР Хрватске
Типтродомна
Статусукинуто
СедиштеРадићев трг 6[а]
Загреб, СР Хрватска
 СФР Југославија
Дужина мандатачетири године
ФункцијаСабор
Основано25. јул 1945.
Први званичникВладимир Назор
Последњи званичникЖарко Домљан
Укинуто25. јул 1990.
НаслеђеСабор Републике Хрватске

Сабор Социјалистичке Републике Хрватске је био највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Хрватској, од 1945. до 1990. године. Према Уставу из 1974. дефинисана је као орган друштвеног самоуправљања и највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице.

Конституисан је 25. јула 1945. на Четвртом заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) када је ЗАВНОХ преименован у Народни сабор Хрватске. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 10. новембра 1946. Народни сабор је 18. јануара 1947. донео Устав НР Хрватске којим је променио назив у Сабор Народне Републике Хрватске. Овај назив носио је до доношења новог Устава, 9. априла 1963. када је преименован у Сабор Социјалистичке Републике Хрватске. Усвајањем амандмана на Устав СР Хрватске, након првих вишепартијских избора, 25. јула 1990. преименован је у Сабор Републике Хрватске.

У периоду од 1945. до 1953. био је једнодоман, а од 1953. до 1990. имао је више већа. Од 1953. до 1963. постојала су Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. било је пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Сабора представљало је Извршно веће Сабора СР Хрватске, а пре тога Влада НР Хрватске.

У периоду од јула 1945. до фебруара 1953. постојао је Президијум Сабора НР Хрватске, који је био колективни шеф државе у НР Хрватској. Након његовог укидања, функцију шефа државе обављао је председник Сабора све до априла 1974. када је установљено Председништво СР Хрватске, чије је чланове и председника бирао Сабор.

Уставна улога

[уреди | уреди извор]

Према Уставу Народне Републике Хрватске, донетим 18. јануара 1947, као и пратећим законима донетим у складу са њим, Сабор НР Хрватске био је представник народног суверенитета и врховни орган државне власти Народне Републике Хрватске. Бирао се на четири године и у првом сазиву 1947—1950. имао је 176, односно 191,[б] а у другом сазиву 1950—1953. 250 народних посланика (народних заступника), које су бирали грађани на непосредним изборима. За руковођење седницама Сабор је бирао председника, потпредседника и до три секретара. Сазивање саборских заседања, као и расписавње избора за сабор, вршио је Президијум Сабора, који је давао обавезна тумачења усвојених закона и проглашавао их. Сабор је бирао Президијум, а његов мандат трајао је и након његовог распуштања све до избора новг сабора. Извршни орган Сабора била је Влада НР Хрватске. Усавањем Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Народне Републике Хрватске и републичким органима власти који је Сабор усвојио 5. фебруара 1953. значајно је измењен претходни Устав. Сабор је постао дводоман са Републичким већем (156 посланика) и Већем произвођача (101 посланик), који су бирани на одвојеним изборима. Посланике Републичког већа бирали су грађани на непосредним изборима, док су посланике Већа произвођача бирали запослени у предузећима, као и чланови земљорадничких задруга и занатлије. Укинут је Президијум Сабора, а део његових овлашћења пренет је на функцију председника Сабора. Уместо Владе формирано је Извршно веће Сабора.

Грб Хрватске 1947—1990.

Устав Социјалистичке Републике Хрватске донет 9. априла 1963, као и пратећи закони донети у складу са њим, дефинисали су Сабор СР Хрватске као највиши орган власти и друштвеног самоуправљања, у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице, а сачињавали су је делегати грађана и радних људи у радним заједницама. Нови Устав значајно је изменио структуру сабора, која је имала пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просетно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће. Републичко веће имало је 120 посланика и остало је слично претходном, уведеном Уставним законом из 1953, а чинили су га посланици које су грађани бирали на непосредним изборима. Остала већа, збирно названа већа радних заједница, имала су по 80 посланика, које су бирали запослени у радним организацијама.[1] За посланика Републичког већа могао је бити биран сваки грађанин који је имао бирачко право, док су за посланике већа радних заједница бирани радници или чланови руководства радне организације, као и функционери синдиката у одговарајућим областима рада. Уставна новина била је дужина мандата посланика, па је предвиђено да се на две године бира половина посланика савког већа, али је ова одредба укинута уставним амандманима почетком 1969. када је мандат свих посланика враћен на четири године. Извршни орган сабора остало је Извршно веће Сабора које су бирали посланици Републичког већа, због чега је оно у овом периоду (1963—1974) често колоквијално називано Републичко извршно веће.

Након дуже уставне реформе, нови Устав Социјалистичке Републике Хрватске донет је 22. фебруара 1974. и према њему саборски систем заснован је на делегатском систему, а Сабор СР Хрватске имао је три већа — Веће удруженог рада (160 делегата), Веће општина и Друштвено-политичко веће (по 80 делегата). Уставним одредбама формиране су делегатске скупштине, почевши од скупштина општине, преко скупштина градова[в] и сабора на републичком нивоу. Општинску скупштину чинила су три већа — Веће месних заједница, Веће удруженог рада и Друштвено-политичко веће, док је градска имале иста већа као Сабор. Непосредним изборима бирани су само делегати на општинском нивоу, док су градска и Сабор формиране од делегата које су бирале општинске скупштине, чиме је уведен систем посредног избора скупштинских делегата. Једна од новина Устава из 1974. било је формирање Председништва СР Хрватске, које је имало функцију колективног председника Републике, а чије је чланове бирао Сабор.

Преглед назива сабора, броја већа и посланика према уставима и уставним законима
правни акт назив сабора број домова називи домова број посланика укупно посланика
Устав 1946. Сабор НР Хрватске један / / 176/191[г] — 250[д]
Уставни закон 1953. два Републичко веће 156 257
Веће произвођача 101
Устав 1963. Сабор СР Хрватске пет Републичко веће 120 440
Привредно веће 80
Просветно-културно веће 80
Социјално-здравствено веће 80
Организационо-политичко веће[ђ] 80
Устав 1974. три Веће удруженог рада 156 351
Друштвено-политичко веће 80
Веће општина 115

Историјат

[уреди | уреди извор]

Конституисање сабора 1943—1946.

[уреди | уреди извор]

У току Народноослободилачког рата у Хрватској је 14. јуна 1943. формирано Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) које је представљало врховно представничко, законодавно и извршно тело Народноослободилачког покрета Хрватске. Оно је преко Народноослободилачких одбора, који су од почетка рата формирани на територији под контролом партизана, вршило власт на ослобођеној територији. Због ратних околности, ЗАВНОХ је обједињавао законодавну и извршну власт, а његово Председништво представљало је извршни орган, при коме су оснивана разна одељења за послове државне управе — привреду, просвету, здравље, социјално старање, правосуђе, финансије и др, која су била претеча будућих министарстава.

Владимир Назор председник Председништва ЗАВНОХ и први председник Президијума Сабора НР Хрватске

Након ослобођења Загреба, у њему је 24. и 25. јула 1945. одржано Четврто заседање ЗАВНОХ на коме је 25. јула ЗАВНОХ прерастао у Народну сабор Хрватске, а његово Председништво, на чијем се челу налазио Владимир Назор, постало је Председништво Народног сабора. Истог дана формирана је и Влада Федералне Хрватске чији је председник био Владимир Бакарић. Ова влада, у коју су ушли и представници грађанских партија, заменила је претходну Народну владу Хрватске, формирану 14. априла 1945. у Сплиту, коју су чинили само представници Јединственог народног фронта Хрватске (ЈНОФ). Овим чином формирана је Федерална Држава Хрватска, која је била део Демократске Федеративне Југославије успостављене формирањем Привремене владе, 7. марта 1945. године.

Августа 1945. у Београду је одржано Треће заседање АВНОЈ, на коме је АВНОЈ као највише представничко тело прерастао у Привремену народну скупштину ДФЈ, која је расписала изборе за Уставотворну скупштину, која је имала два дома — Савезну скупштину и Скупштину народа. Избори су одржани 11. новембра 1945, а пошто је опозиција одлучила да их бојкотује, на њима је учествовала само листа Народног фронта Југолавије (НОФ) и добила 90,4%, док је „кутија без листе” добила 9,6% гласова. Уставотворна скупштина ДФЈ донела је 29. новембра 1945. деклерацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) којом је званично укинута монархија и успостављена федерална република.[2] Први Устав ФНРЈ усвојен је 31. јануара 1946. и у складу са њим Уставотворна скупштина је постала Народна скупштина ФНРЈ са Савезним већем и Већем народа.[3] После усвајања Устава ФНРЈ, Народни сабор Хрватске донео је 26. фебруара 1946. Закон о имену Народне Републике Хрватске којим је Федерална Држава Хрватска променила назив у Народна Република Хрватска. Истим Законом Народни сабор Хрватске преименован је у Сабор НР Хрватске, а Председништво Народног сабора у Президијум Сабора НР Хрватске.[4]

Поред рада на учвршћивању власти и обнови земље, Сабор НР Хрватске у току лета 1946. радио је и на припреми услова за организовање избора за Уставотворни сабор Хрватске, који је требао да донесе Устав НР Хрватске. У том циљу су 30. августа донети Закон о Уставотворном сабору НР Хрватске и Закон о избору народних посланика Уставотворног сабора НР Хрватске. Организација избора поверена је Изборној комисији НР Хрватске, а избори су одржани 10. новембра 1946. године.[5] Као и на изборима за федерални парламент, новембра 1945, опозиција се одлучила за бојкот, па су гласачи бирали између листе Народног фронта Хрватске, која је освојила већину гласова и „кутије без листе”. Новоизабрани Уставотворни сабор састао се 28. новембра 1946. и потврдила сва акта која су донели ЗАВНОХ и његово Председништво, као и Народни сабор и његово Председништво.[6][7] На седници 30. новембра изабран је Златан Сремец за председника, Стево Зечевић за потпредседника и Нино Рупчић, Никола Јакшић и Иво Сењановић за секретаре Уставотворне скупштине.[8] На наредној седници, одржаној 1. децембра 1946, изабрани су чланови Президијума Уставотворног сабора, за чијег је председника поново изабран Владимир Назор, као и нова Влада Народне Републике Хрватске, чији је председник остао Владимир Бакарић.[9]

Уставотворни сабор је 18. јануара 1947. усвојио и прогласио Устав Народне Републике Хрватске након чега је рад наставио као Сабор Народне Републике Хрватске. Усвајањем Устава заокружена је изградња институција потребних за функционисање једне од шест федералних јединица у саставу југословенске федерације.[10]

Сабор НР Хрватске 1946—1953.

[уреди | уреди извор]

Сабор Народне Републике Хрватске одржао је у првом четворогодишњем мандату, од 1946. до 1950. осам редовних и три ванредна заседања, током којих су усвојена 52 закона.[11] У овом периоду, успостављен је политички систем НР Хрватске и започета обнова и изградња земље. Рад сабора одвијао се у веома сложеним друштвеним и политичким условима, које је изазвао политички сукоб Југославије и Совјетског Савеза. Након Резолуције Информбироа, Југославија се нашла у међународној изолацији, што је довело до финансијских потешкоћа, као и чврсто контролисаног укупног друштвеног живота од стране Комунистичке партије. Сабор је 27. јуна 1947. усвојио Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде НР Хрватске који је предвиђао ликвидирање привредне и теничке заосталости; инвестирање у индустрију, рударство и електропривреду; развијање задругарства на селу; ивестирање у здравство и културу; изградњу социјализма и др.[12][13] Доношењем Закона о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива започео је период радничког самоуправљања, новог облика управљања у друштвено-економском и политичком систему Хрватске. Након потписивања Мировног уговора са Италијом, У Паризу 10. фебруара 1947, територије Истре, Ријеке и Задра су 15. септембра исте године и званично укуључене у састав ФНР Југославије, односно НР Хрватске. На овим територијама одржани су 30. новембра 1947. допунски избори за Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ и Сабор НР Хрватске. Том приликом изабрано је 15 нових посланика, па је укупан број посланика Сабора повећан са 176 на 191.[14][15] Тада је за још једног потпредседника Сабора изабран Јосип Шестан, посланик из Бузета.[16] У току мандата првог Сабора, преминуо је 15. јуна 1949. председник Президијума Сабора Владимир Назор, а на његово место је 15. октобра исте године изабран Карло Мразовић.[17] Први сазив Сабора распуштен је 11. септембра 1950. након усвајања новог Закона од избору народних заступника за Сабор НР Хрватске.[18][19]

Избори за други сазив Сабора Народне Републике Хрватске одржани су 5. новембра 1950. године. Према новом Закону о изборима, један народни посланик бирао се на 15.000 становника, уместо на ранијих 20.000, па је број посланика у Сабору повећан на 250. Попут претходних избора, гласало се за листу Народног фронта Хрватске, која је добила 97,8% и „кутију без листе”, која је добила 2,1% гласова.[20] Новоизабрани Сабор састао се 2. децембра 1950,[21] а на седници одржаној 4. децембра изабрано је руководство сабора — Златан Сремец председник; Јосип Шестан, Перица Дозет и Анте Вркњан потпредседници и Стјепан Дебељак, Никола Јакшић и Иво Сењановић секретари. Истог дана изабрани су — нови Президијум Сабора и нова Влада НР Хрватске, чији су председници остали Карло Мразовић и Владимир Бакарић.[22]

Сазиви сабора

[уреди | уреди извор]
сазив избори период назив број домова
/ / 13. јун 1943. 25. јул 1945. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске једнодоман
25. јул 1945. 26. фебруар 1946. Народни сабор Хрватске
26. фебруар 1946. 28. новембар 1946. Сабор НР Хрватске
1 10. новембар 1946. 28. новембар 1946. 18. јануар 1947. Уставотворни сабор НР Хрватске
18. јануар 1947. 11. септембар 1950. Сабор НР Хрватске
2 5. новембар 1950. 2. децембар 1950. 16. септембар 1953.
3 22. новембар 1953.[е] 16. децембар 1953. 1958. дводоман
4 23. март 1958.[е] 9. април 1958. 9. април 1963.
5 16. јун 1963.[ж] 26. јун 1963. 14. мај 1965. Сабор СР Хрватске петодоман
18. април 1965.[е] 14. мај 1965. 11. мај 1967.
23. април 1967.[е] 11. мај 1967. 1969.
6 13. април 1969.[е] 8. мај 1969. 22. фебруар 1974.
8 април 1974. 8. мај 1974. 1978. тродоман
9 април 1978. 9. мај 1978. 1982.
10 април 1982. 10. мај 1982. 6. мај 1986.
11 април 1986. 9. мај 1986. 1990.
12 22. април и
7. мај 1990. 		30. мај 1990. 25. јул 1990.[з]
7. септембар 1992.[и]

Председници сабора

[уреди | уреди извор]
назив сазив број име и презиме почетак мандата крај мандата напомена
ЗАВНОХ
1943—1945. 		— — Владимир Назор[ј] 13. јун 1943. 25. јул 1945.
Народни сабор Хрватске
1945—1946. 		25. јул 1945. 26. фебруар 1946.
Сабор НР Хрватске
1946. 		26. фебруар 1946. 1. децембар 1946.
Уставотворни сабор НР Хрватске
1946—1947. 		1 1 Златан Сремец 1. децембар 1946. 18. јануар 1947.
Сабор НР Хрватске
1947—1963. 		18. јануар 1947. 11. септембар 1950.
2 2. децембар 1950. 16. септембар 1953.
3 2 Владимир Бакарић 16. децембар 1953. 10. март 1958.
4 10. март 1958. 26. јун 1963.
Сабор СР Хрватске
1963—1990. 		5 3 Иван Крајачић 26. јун 1963. 11. мај 1967.
4 Јаков Блажевић 11. мај 1967. 8. мај 1969.
6 8. мај 1969. 8. мај 1974.
7 5 Иво Перишин 8. мај 1974. 9. мај 1978.
8 6 Јуре Билић 9. мај 1978. 10. мај 1982.
9 7 Јово Угрчић 10. мај 1982.[23] 11. мај 1983.
8 Милан Рукавина Шаин 11. мај 1983.[24] 10. мај 1984.
9 Иво Латин 10. мај 1984.[25] 10. мај 1985.
10 Јосип Змајић 10. мај 1985.[26] 6. мај 1986.
10 11 Анђелко Руњић 9. мај 1986.[27] 9. мај 1988.
9. мај 1988.[28] 30. мај 1990.
11 12 Жарко Домљан 30. мај 1990.[29] 25. јул 1990.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Данас Трг Светог Марка
  2. ^ Након укључења подручја Истре, Ријеке и Задра у састав НР Хрватске, септембра 1947. број посланика Сабора повећан је за 15
  3. ^ Једина скупштина града формирана у СР Хрватској била је Скупштина града Загреба
  4. ^ Први сазив Сабора 1946—1950, имао је најпре 176 посланика, а након уласка Истре, Ријеке и Задра у састав НР Хрватске, септембра 1947. број посланика је повећан за 15 и износио је укупно 191.
  5. ^ Други сазив Сабора 1950—1953.
  6. ^ Од 1969. Друштвено-политичко веће
  7. ^ а б в г д Избори за Републичко веће
  8. ^ Избори за Републичко веће, док су посланике осталих већа 28. маја 1963. бирали одборници општинских скупштина
  9. ^ Усвајањем амандмана на Устав Хрватске 25. јула 1990. Сабор СР Хрватске преименован је у Сабор Републике Хрватске
  10. ^ Устав Републике Хрватске усвојен 21. децембра 1990. прописао је Сабор Хрватске са два дома, али је он формиран тек након парлманетарних избора одржаних 2. августа 1992, па је Сабор Хрватске изабран маја 1990. функционисао у непромењеном облику све до 7. септембра 1992. године.
  11. ^ У функцији председника као председник Председништва ЗАВНОХ, Председништва Народног сабора и Президијума Сабора НР Хрватске

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Одборници бирају 3.414 посланика за Савезну, републичке и покрајинске скупштине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 3. 6. 1963. стр. 1. 
  2. ^ Hronologija 3 1980, стр. 19.
  3. ^ Hronologija 3 1980, стр. 26.
  4. ^ Hronologija 3 1980, стр. 28.
  5. ^ Hronologija 3 1980, стр. 38.
  6. ^ Hronologija 3 1980, стр. 39.
  7. ^ „У Загребу је започело заседање Уставотворног сабора Народне Републике Хрватске”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 30. 11. 1946. стр. 5. 
  8. ^ „За председника Уставотворног сабора Народне Републике Хрватске изабран је др Златан Сремец”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 12. 1946. стр. 4. 
  9. ^ „За председника Президијума Уставотворног сабора Народне Републике Хрватске изабран је Владимир Назор”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 2. 12. 1946. стр. 2. 
  10. ^ Hronologija 3 1980, стр. 42.
  11. ^ „Данас почиње осмо редовно заседање Сабора Хрватске”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 9. 1950. стр. 2. 
  12. ^ Hronologija 3 1980, стр. 49.
  13. ^ „Сабор Народне републике Хрватске усвојио предлог Закона о Петогодишњем плану развитка привреде Хрватске”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 6. 1947. стр. 3. 
  14. ^ „Избор у Истри и Словеначком приморју”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 12. 1947. стр. 2. 
  15. ^ „PRVI NARODNI ZASTUPNICI IZ ISTRE U HRVATSKOM SABORU U ZAGREBU 1947. GODINE”. hrcak.srce.hr. 26. 4. 2007. 
  16. ^ „Републиканске инвестиције у Истри предвиђене Петогодишњим планом износе 4 милијарде и 160 милиона динара”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 12. 1947. стр. 2. 
  17. ^ „За новог претседника Президијума сабора Хрватске изабран је друг Карло Мразовић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 10. 1949. стр. 2. 
  18. ^ „Завршен је рад Сабора Народне Републике Хрватске првог сазива”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 9. 1950. стр. 1. 
  19. ^ „Завршен је рад Сабора Народне Републике Хрватске првог сазива”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 9. 1950. стр. 2. 
  20. ^ „Резултати избора за Сабор Хрватске”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 11. 1950. стр. 4. 
  21. ^ „Почело заседање Сабора Хрватске другог сазива”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 3. 12. 1950. стр. 1. 
  22. ^ „Завршено је Прво заседање Сабора Хрватске другог сазива”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 5. 12. 1950. стр. 2. 
  23. ^ „Развој система одговорности”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 5. 1983. стр. 4. 
  24. ^ „Поверење у — обавезе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 5. 1983. стр. 4. 
  25. ^ „Два кандидата два гласања”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 5. 1984. стр. 3. 
  26. ^ „Седница Сабора Хратске”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 5. 1985. стр. 8. 
  27. ^ „Анте Марковић председник Председништва”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 5. 1986. стр. 6. 
  28. ^ „Иво Латин нови председјник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 5. 1988. стр. 1. 
  29. ^ „Ulazak u djetinjstvo demokracije”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 31. 5. 1991. стр. 1. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сабор_СР_Хрватске&oldid=30027399”