Боричевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Боричевац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Лика
Жупанија Личко-сењска
Општина Општина Доњи Лапац
Становништво
Становништво (2011) 17
Положај
Координате 44°31′57″N 16°01′34″E / 44.53254286706501, 16.02610009880828
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 579 m
Боричевац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Боричевац
Боричевац на мапи Хрватске
Боричевац на мапи Личко-сењске жупаније
{{{alt}}}
Боричевац
Боричевац на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број 53250 Доњи Лапац
Позивни број +385 53


Координате: 44° 31′ 57" СГШ, 16° 01′ 34" ИГД
Боричевац је насељено мјесто у општини Доњи Лапац, источна Лика, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Боричевац је удаљен око 8 км југоисточно од Доњег Лапца.

Историја[уреди]

Боричевац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Други свјетски рат[уреди]

Усташе су Дару, жену свештеника Николе Богуновића из Доњег Лапца заједно са њихово двоје мале деце, довели су у село Боричевац и бацили их живе у дубоку јаму звану "Јасеновача". [1]

Чувени србождер и крволок из села Боричевца, срез Дољи Лапац Грцко Павичић имао је жену која је у крволоштву није нимало изостајала иза њега. Она је многе Србе који су бацани у јаму „причешћивала“ вином говорећи им: „Сад ће те ви Срби у мајку Србију, тамо ће те бити све што сте и овде: ко је био гостионичар, биће и тамо гостионичар, имаћете иста звања и добићете све привилегије“.[2][непоуздан извор?]

На територији среза Доњи Лапац живела су до пред други светски рат 16.554 лица српске националности. Хрвата је било 1.325 од тога их је 72% живело у селу Боричевац које је постало центар усташке геноцидне политике, на територији лапачког среза. У селу су живеле само три српске породице и управо су оне биле прве жртве усташких кољача на тим просторима. Са територије среза Дољи Лапац од 10. јуна до 27. јула 1941. године, усташе су ухапсиле 932 лица, од којих су у животу остали само 24. Тада су највишу цену припадности српском народу платили села: Осредци, Суваја и Бубало са 508 жртава , Небљуси 124, Мељиновац 166, Мишљеновац 24, Лапац 51 итд. Страдање Срба из села Небљуси прича је за себе. Њих су усташе повале да узму документа како би се несметано преселили у Србију. Међу 56 оних који су се одзвали 20 су били деца. Усташе су им рекле да храну понесу само за један дан, јер тамо ге иду имаће свег у изобиљу. То „изобиље“ , сви до једнога , нашли су у јами Безданка. У том крају постоји више по злу познатих јама , у које су бацани Срби из Лапца и других места: Међу њима су безданка - Боричевац са око 750 жртава, Бездан под Куком са 124, Делић јама код Заваља са 864 жртве и друге. На тероторији среза Доњи Лапац, као жртве рата укупно је страдало 1.388 лица, од чега 20 Хрвата. Од 1.368 настрадалих Срба. 1.206 убијено је у директном хрватском геноциду. Међу њима било је 399 деце и 368 жана.

Затвор у Боричевцу био је мучилиште и губилиште српског живља.

Кад су Срби из Лапачког краја подигли устанак, Хрвати из Боричевца у ноћи између 1. и 2. аугуста 1941. г. били су присиљени побећи у Кулен Вакуф, а 2. аугуста устаници су ушли у Боричевац и за одмазду га разорили, до темеља уништили и побили преостало становништво те починили злочине и у осталим местима у околици: Бротиња, Пољица, Мишљеновац, Доњи и Горњи Лапац. Четници су 27. јула у Бротињу бацили у јаму 38 Хрвата, презименом Ивезићи. Најмлађи (Јаков) имао је 2, а најстарији (Лука) 82 године. За тај злочин нико није одговарао. Део српских устаника носио је четничка обележја (кокарде), а део партизанска обележја (црвене петокраке). Срски устаници су 6. септембра 1941. напали и Кулен Вакуф те побили више стотина Муслимана и склоњених Хрвата из Боричевца. После Другог светског рата, Хрватима није био допуштен повратак у разорени Боричевац, а само место је избрисано из пописа насеља СР Хрватске. Највише Боричевљана населило се у Бјеловар.

Становништво[уреди]

Боричевац се од пописа становништва 1961. до августа 1995. налазио у саставу некадашње општине Доњи Лапац. Током пописа становништа од 1948. до 1991. године, насеље Боричевац је било у саставу насеља Гајине. Према попису становништва из 2011. године, насеље Боричевац је имало 17 становника.[3]

Демографија
Година Становника
[4]
1961. 41
1971. 41
1981. 88
1991. 33
2001. 24
2011. 17

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Страњаковић (1991), стр. 222.
  2. Милан Т. Луштица, шеф пореске управе из Доњег Лапца
  3. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011.. Приступљено 14. 4. 2013.. 
  4. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]