Босут (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Босут (вишезначна одредница).
Босут
Босут у хрватском делу тока
Босут у хрватском делу тока
Основне карактеристике
Дужина 186 км
Басен 3.097 км²
Слив 3.097
Пловност 40 км од ушћа за мање бродове
Водоток
Извор Славонија (Хрватска),
спајање речица Биђ и Бераве
В. извора ~90 м
Ушће Сава,
код истоименог села Босут
Србија (Војводина)
Географске карактеристике
Држава/е Хрватска - Србија
Област/и Славонија, Срем
Важније притоке Спачва, Студва
Насеља Винковци

Босут је река у Славонији и Срему. Река извире у Хрватској, а улива се у Саву, у Србији.[1]

Природни одлике[уреди]

Босут је „права равничарска река“, са падом од свега 15-ак метара. Овако мали пар узрок је великог меандрирања реке и честог природног загађења (велика муљевитост, непрозирност).

Босут настаје од речице Биђ, дужине 66 километара у централној Славонији, и Бераве, која тече јужно од Велике Копанице, меандрира према истоку у близини Гундинаца и Бабине Греде, и окреће се према северу код Градишта, јужно од Церне.[2] између Штитара и Жупање (уз Саву). река суштински нема прави извор. Река прво тече ка североистоку, према Градишту, па полако тече ка Церни. Код Винковаца река скреће ка југоистоку, што прати до свог ушћа. Код села Липовац река прима притоку Спачву.

Код Батроваца река утиче у Србију, да би код Моровића примила своју највећу притоку, реку Студву. Недуго после тога река се улива у Саву код истоименог села Босут.

За Босут је карактеристично и занимљиво то да не тече коритом које је направила његова вода, већ један део вода реке Саве. Пространо корито Босута преко лета је суво у свом горњем и средњем току. Пре 200 и више година корито Босута је било један рукавац Саве, који се од ње одвајао испод ушћа Босне, а у њу враћао око ушћа Дрине. Када се горњи крај тога рукавца засуо, свакако од наноса реке Босне, корито некадашњег рукавца Саве остало је без воде, па су му Турци дали име Босут, што би на нашем језику значило пуста вода (на турском језику бош - празан, пуст и сут - вода). Ово име потпуно одговара садашњем Босуту, који је за своју малу количину воде наследио пространо корито некадашњег рукавца водом богате Саве.[3]

Старо ушће Босута засуто је песком, али је касније вода прокопала ново, стотину метара ниже. Око 150 метара од обале Саве саграђена је на Босуту устава за пролаз бродова. Међутим, како се Босутом од почетка Другог светског рата не плови, та устава не ради. Иначе, Босут је плован само за мање бродове на дужини од 39 километара (до Апшеваца).[3]

Историја[уреди]

Прича се да су стари Римљани знали рећи како у свом царству имају реку која доподне тече на једну страну, а поподне на другу, мислећи на Босут, који понекад тако мирно тече да се и малим ветром вода покрене у једном или другом смеру.

Насеља[уреди]

Од већих насеља река пролази једино кроз град Винковце.

Насеља поред самог водотока су редом:

Референце[уреди]

  1. „Geographical and meteorological data”. Statistical Yearbook. Croatian Bureau of Statistics. 2007. Приступљено 2011-04-17. 
  2. „Statistic description of Brod Regimente in third decade of 19th century” (на Croatian). Scrinia Slavonica 3 (1). November 2003 
  3. 3,0 3,1 Душан Дукић, Наше реке. Издавачко предузеће Ново поколење, Београд, 1952.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]