Брамагупта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брамагупта
Hindu astronomer, 19th-century illustration.jpg
Брамагупта
Датум рођења 598.
Место рођења
Датум смрти 670.
Поље математика, астрономија

Брамагупта (ब्रह्मगुप्त; 589—668) је био индијски математичар и астроном. Рођен је 598. године у граду Бинмал у држави Раџастан у северозападној Индији. Вероватно је већи део живота провео у Биламали (данашњи Бинмал) у царству Харша. Због овога, Брамагупту често називају Биламалакарја, учитељ из Биламале. Био је управник астрономске упсерваторије у Уџаину, и за то време је написао четири математичка и астрономска текста: Брамаспутасиданта 628. године, Кадамекела 624. године, Дуркеминарда 672. године, и Кандакадјака 665. године.

Брамагупта је био приви математичар који је дао правила рачунања са нулом.[2] Текстови који је Брамагупта саставио су били написани у елиптичним стиховима у Санскриту, што је била уобичајена пракса код индијских математичара.[3][4] Докази нису дати, те није познато како су Брамагуптини резултати изведени.[5]

Математика[уреди]

Сабирање, одузимање, дељење и друге фундаменталне операције са хинду арапским бројевима се први пут појављују у Брамаспута Сиданта, (у арапском преводу Синдхинд). Брамапутра је имао обичај да изоставља речи и кораке у својим математичким делима, како би могао да их представи на поетскији начин.

Па ипак, његов рад је од великог значаја за математику. Брамагупта је популаризовао важан концепт у математици: број нула. Брамагуптасиданта је најстарији познати текст који нулу третира као број по себи, уместо само као цифру у представљању другог броја. Штавише, у овом делу се иде даље, и наводе се правила за аритметику са негативним бројевима и нулом, која су врло близу данашњих схватања. Главна разлика је у томе што је Брамагупта покушао да дефинише дељење нулом, које је остало недефинисано у модерној математици. Његова дефиниција нуле као броја је била исправна осим што је сматрао да је 0/0 једнако 0, док модерна математик инсистира да се ова вредност не може дефинисати.

628. године, Брамагупта је дао прво опште решење квадратне једначине:[6]

„Апсолутном броју помноженим четири пута [коефицијентом] квадрата, додај квадрат [коефицијента] средњег члана; квадратни корен овога, мање [коефицијент] средњег члана подељен двоструким [коефицијентом] квадрата је вредност. (Brahmasphutasiddhanta (Colebrook translation. (1817). стр. 346)[7]

Што је еквивалентно са:

Астрономија[уреди]

У области астрономије, Брамагупта је први користио алгебру у решавању астрономских проблема.[8][9] Кроз дело Брамаспутасиданта су се Арапи упознали са индијском астрономијом. Чувени абасидски халиф, Ел Мансур (712—775.) је основао Багдад, и учинио га центром науке. Он је позвао учењака по имену Канках из Уџаина 770. године. Он је користио књигу Брамаспутасиданта да објасни хинду систем аритметичке астрономије. Ал-Фазари је превео ово дело на арапски по захтеву халифа.

Брамагупта је критиковао виђење да је Земља равна или шупља. Он је приметио да су Земља и небеса сферног облика и да се земља креће.

Извори[уреди]

  1. Sachau, Edward C. (2013), Alberuni's India, Routledge, стр. 156, ISBN 978-1-136-38357-1, »Brahma-siddhānta, so called from Brahman, composed by Brahmagupta, the son of Jishnu, from the town of Bhillamāla between Multān and Anhilwāra, 16 yojana from the latter place (?)« 
  2. Algebra with Arithmetic of Brahmagupta and Bhaskara, translated to English by Henry Thomas Colebrooke (1817) London
  3. Encyclopædia Britannica (Kim Plofker) (2007). стр. 1.
  4. Filliozat (2004). стр. 140–143.
  5. [http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/Biographies/Brahmagupta.html Brahmagupta biography |date=November 2015}}
  6. Plofker (2007, pp. 428–434)
  7. Stillwell (2004). стр. 87.
  8. Teresi (2002). стр. 135.
  9. Hayashi (2003). стр. 119.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]