Бранислав Ћирлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранислав Ћирлић
Branko Cirlic.JPG
Ћирлић у Варшави 2006. године
Датум рођења(1916-07-08)8. јул 1916.
Место рођењаПирот
  Краљевина Србија
Датум смрти9. март 2017.(2017-03-09) (100 год.)
Место смртиВаршава
  Пољска
ОбразовањеШумарски факултет Универзитета у Београду и Универзитет у Варшави
Занимањеслависта и преводилац
СупружникДанута Ћирлић
ДецаДорота Јованка Ћирлић

Бранислав Бранко Ћирлић (Пирот, 8. јул 19169. март 2017) био је српски и југословенски слависта и преводилац.

Биографија[уреди]

Рођен је 8. јула 1916. године у Пироту, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је на Шумарском факултету Универзитета у Београду, а након тога од 1938. године филологију на Универзитету у Варшави. Од 1946. године живео је у Пољској.

Био је дописник југословенског радија и штампе, предавао је на словенским студијама на Универзитету у Лођу, а своје радове објављивао у књижевном часопису Нова књига.

Преводио је књижевна дела са српског на пољски језик и обрнуто. Био је члан Пољског удружења писаца, Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије[1][2]

У Пољској је био познат по промовисању српске историје, културе и литературе. Добитник је Златног ордена са траком Глорија атис, који му је уручен 13. јула 2011. године на 95. рођендан у Дому литературе у Варшави.[1][3]
Године 2003. уручена му је Награда Милош Црњански, за превод на пољски језик Романа о Лондону Милоша Црњанског.

Године 2012 одликован је Орденом српске заставе III степена од стране бившег председника Србије, Томислава Николића, за нарочите заслуге и изузетан допринос у очувању и неговању пријатељства између Србије и Пољске.[4][3]

Његова жена била је Данута Ћирлић, преводилац и новинарка, а ћерка Дорота Јованка Ћирлић—Ментзел, такође новинарка.

Преминуо је 9. марта 2017. године у Варшави, где је и сахрањен, на православном гробљу.[5]

Дела[уреди]

Студије[уреди]

Преводи[уреди]

Са пољског на српски језик[уреди]

  • Антоњина Домањска — Стари сат (Београд: Просвета 1946)
  • Ванда Васиљевска — Дуга (Београд: Просвета 1946)
  • Владислав Рејмонт — Кучка (Сарајево: Сељачка књига 1952
  • Јадвига Вернерова — Рука (Београд: Публицистичко—издавачки завод Југославија 1961)
  • Ирена Јургијевицова — Сликар и сретни лептир (Загреб: Младост 1964)
  • Чеслав Јанцарски — Доживљају медведића Клемпе (Загреб: Младост 1964)
  • Јулиуш Ј. Херлингер — Велика Трка (Горњи Милановац: Дечје новине, Варшава: Државна агенција 1980)

Са српског на пољски језик[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]