Бранислав Вукашиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Бранислав Вукашиновић
Bane Vukašinović.jpg
Датум рођења (1933-12-09)9. децембар 1933.
Место рођења Скопље
 Краљевина Југославија
Датум смрти 23. април 2011.(2011-04-23) (77 год.)
Место смрти Београд
 Србија

Бранислав Вукашиновић – Бане (Скопље, 9. децембар 1933Београд, 23. април 2011) био је српски новинар и један од најпознатијих телевизијских водитеља РТС-а[1].

Биографија[уреди]

Бранислав Вукашиновић је рођен 1933. године у Скопљу. Каријеру је започео 1956. године на Радио Београду[2]. На Телевизију Београд је прешао 1969. године[2]. Био је дугогодишњи уредник и водитељ „Београдске хронике“ и суботњег „Јутарњег програма“, један од најпознатијих водитеља РТС-а и легенда српске телевизије уопште.

„Остаће упамћен као изузетан професионалац који је на новинарски пут извео многе водитеље који су данас успешни на различитим функцијама и на другим телевизијама“, наведено је на сајту РТС-а поводом његове смрти[2].

Током дугогодишње каријере био је ментор многим касније познатим новинарима као што су Весна Дедић-Милојевић, Леа Киш-Јокић, Слађана Томашевић и Живорад Жика Николић[3]. Једном приликом је млађој колегиници рекао[3]:

„Дете, мораш да научиш да је телевизија опасна играчка, јер је у стању да самеље човека.”

Написао је роман Беле одаје 1982. године. Добитник је награде за животно дело „Светозар Марковић“ 1990. године.[4]

Вукашиновић се неколико година пред смрт повукао из јавног живота због тешке болести[3]. До операције је пензионерске дане проводио живећи са супругом Зорком у кући у селу Вранић код Београда[3]. Након операције се преселио у стан на Звездари[3] где је живео све до смрти 23. априла 2011[2]. Сахрањен је 27. априла 2011. на београдском Новом гробљу.[5]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашњи извори[уреди]