Брзи аутобуски превоз

С Википедије, слободне енциклопедије
30 метара дугачак Трансметро у Гватемали са капацитетом од 300 путника [1]
ТрансЏакарта у Џакарти, Индонезија најдужи БРТ систем на свету (251.2 км)[2]

Брзи аутобуски превоз (енгл. Bus rapid transit скраћено BRT)[3] је систем јавног превоза заснован на аутобусима дизајниран да има много већи капацитет, буде поузданији и као друге предности од конвенционалног аутобуског система.[4] Типично, БРТ систем укључује путеве који су намењени аутобусима и даје приоритет аутобусима на раскрсницама где аутобуси могу да комуницирају са другим саобраћајем; уз карактеристике дизајна за смањење кашњења узрокованих укрцавањем путника или изласком из аутобуса, или плаћањем карата . БРТ има за циљ да комбинује капацитет и брзину система лаке железнице или метроа или тешке железнице са флексибилношћу, нижом ценом и једноставношћу аутобуског система.

Први систем брзог аутобуског превоза на свету био је Бусваи у Ранкорн Њутаун у Енглеској, који је ушао у службу 1971. [5][6] Укупно 166 градова на шест континената имплементирало је БРТ системе, што чини 4.906 km (3.048 mi) БРТ трака према подацима из марта 2018. [7] и око 32,2 милиона путника сваког дана.

Терминологија[уреди | уреди извор]

Брзи аутобуски превоз је врста масовног брзог превоза (МРТ) [8] и описује систем градског јавног превоза великог капацитета са сопственим правом пролаза, возилима на кратким путевима, укрцавањем на нивоу платформе и претплатом карата. [9]

Историја[уреди | уреди извор]

Повишена аутобуска трака у Ранкорн шоппинг ситиу

Први брзи аутобуски превоз у свету био је Реде Интеграда де Транспорте (RIT интегрирана транспортна мрежа) примењен у Куритиби у Бразилу 1974. године. Већина елемената које су припале BRT биле су иновације које је први предложио градоначелник Куритиба Џејм Лернер. У граду који се ширио невероватном брзином гужве у саобраћају су постале свакодневница, а овај проблем је захтевао брзо и јефтино решење. С обзиром на то да би изградња метроа постала још већи проблем по саобраћај, стручњаци су дошли до радикалног решења: направити аутобуски систем налик метроу и издвојити га из саобраћаја. Тако се родила идеја о брзом аутобуском превозу, међу којима је први отворен баш у овом граду 1974. године.

Од тада, око две стотине зглобних и двозглобних високоподних аутобуса, махом на шасијама Волво, превозе нешто више од пола милиона путника дневно на седам линија. Ради скраћења времена укрцавања путника, карте се наплаћују на уласку у станицу, а иста се налази у висини пода аутобуса. На станици возачи поравнавају врата аутобуса са вратима на станици и аутоматски се спуштају рампе које лако и безбедно омогућавају проток путника, па и хендикепираних лица.

Град је постао узор целом свету за развој градског саобраћаја, а добио је и награду од Уједињених нација за најиновативнији град.[10]

Перформансе[уреди | уреди извор]

Град Име система Највећи број путника по сат по правцу Путника по дану Дужина

(км)

Танзанија Дар ес Салаам аутобуски брзи превоз 18.000[11] 180.000[12] (-2.500.000) [13] 21[14]
Богота ТрансМиленио 49.000[15] 2,154,961[16] 113[16]
Ахмедабад Јанмарг (Ахмедабад БРТ) 450.000[17] 125[17]
Гуангџоу Гуангзхоу Бус Рапид Трансит 26.900 [18] 1,000,000 22
Куритиба, Бразил Реде Интеграда де Транспорте 13,900– 24.100 508.000 [19] (2.260.000 ук. доводних водова [20] ) 81
Мексико Сити, Мексико Метробус Мексико Ситија 18,500[тражи се извор] 1.800.000[21] 140[22][23]
Бело Оризонте, Бразил Система МОВЕ 15.800 – 20.300 [24] 1,100,000 24
Истанбул Метробус (Истанбул) 45.000 1.000.000[25] 52
Њу Џерзи Линколн тунел КСБЛ 15,500[26] 62.000 (само 4-сатни јутарњи врхунац)
Бризбејн Соутх Еаст Бусваи 15.000[27] 191.800[28] 23
Џакарта Трансјакарта 3.600[29] 1.006.000[30] 251.2
Њујорк Изаберите аутобуски сервис 30,195

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Volvo launches the world's largest bus”. 25. 11. 2016. 
  2. ^ „Koridor”. Transjakarta. 
  3. ^ Pitka, Pavle; Lazarević, Milan; Kovačević, Tatjana; Jović, Andrijana; Ninović, Milena (2022-07-04). „Komparacija brzog autobuskog i lakog šinskog prevoza na osnovu SWOT analize”. Put i saobraćaj. 68 (2): 41—45. doi:10.31075/PIS.68.02.06. 
  4. ^ „What is BRT?”. Institute for Transportation and Development Policy. 24. 7. 2014. 
  5. ^ Lesley, Lewis (1983). „Runcorn - A Rapid Transit New Town?”. Built Environment. 9 (3/4): 234. JSTOR 23286723. 
  6. ^ „Runcorn New Town - 7.3 Transport”. rudi.net. Архивирано из оригинала 18. 10. 2014. г. Приступљено 24. 7. 2020. 
  7. ^ EMBARQ – The WRI Center for Sustainable Transport (новембар 2016). „Global BRT Data — Worldwide and Key indicators per region”. BRTdata.org. Архивирано из оригинала 08. 02. 2014. г. Приступљено 27. 11. 2016. 
  8. ^ https://www.itdp.org/2003/12/01/sustainable-transport-a-sourcebook-for-developing-cities/#Module-3a-Mass-Transit-Options By Lloyd Wright and Karl Fjellstrom, Published by Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH, Retrieved 2022-10-10, impact of vertical alignment on cost see chapter 4.1 table 5
  9. ^ https://www.itdp.org/library/standards-and-guides/the-bus-rapid-transit-standard/what-is-brt/ Retrieved 2022-10-7
  10. ^ Mihajlović, Vesna (2021-09-10). „ANALIZA KARAKTERISTIKA BRZOG AUTOBUSKOG PREVOZA”. Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. 36 (09): 1632—1635. ISSN 2560-5925. doi:10.24867/14DS01Mihajlovic. 
  11. ^ Url= https://brtdata.org/indicators/systems/peak_load_passengers_per_hour_per_direction |date=2018| access-date=9 June 2023}}
  12. ^ Url=https://brtdata.org/indicators/systems/daily_demand_passengers_per_day | date=2018| access-date=9 June 2023}}
  13. ^ „DART gears up to serve 2.5 million passengers daily”. Africa Press. 24. 1. 2021. 
  14. ^ url=https://brtdata.org/location/africa/tanzania/dar_es_salaam
  15. ^ url=https://brtdata.org/location/latin_america/colombia/bogota |date=2018 |access-date=9 June 2023
  16. ^ а б url=https://brtdata.org/location/latin_america/colombia/bogota |date=2018 |access-date=9 June 2023
  17. ^ а б „Ahmedabad bus users down 25% in a decade!”. The Times of India. 6. 7. 2018. Приступљено 6. 3. 2019. 
  18. ^ „International Public Transport Conference 2010 – Case Study of the Guangzhou BRT”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2010. 
  19. ^ „BRT Data Latin America / Brazil / Curitiba”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2014. г. Приступљено 24. 8. 2014. 
  20. ^ „Intermodal Connectivity to BRT: A Comparative Analysis of Bogotá and Curitiba” (PDF). Journal of Public Transportation. Приступљено 24. 3. 2014. 
  21. ^ „Ampliación de flota 33 autobuses”. 
  22. ^ Sum of km of all lines on http://www.metrobus.cdmx.gob.mx/dependencia/acerca-de/fichas-tecnicas, as of 6 March 2018.
  23. ^ Daniela Vega (28. 2. 2018). „Línea 7 de Metrobús inicia pruebas con servicio gratis; esta es su ruta” [Line 7 of Metrobús starts tests with free service; this is your route]. Uno TV (на језику: шпански). Приступљено 19. 5. 2019. 
  24. ^ „Characteristics of BRT for decision making” (PDF). Federal Transit Administration. 1. 8. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 4. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2016. „Exhibit 3-22: "Maximum observed peak hour bus flows, capacities, and passenger flows at peak load points on transitways"” 
  25. ^ „Bus Rapid Transit (BRT) in Istanbul, Turkey: Metrobüs.” (PDF). 2018-07-01. 
  26. ^ American Public Transit Association (APTA). „Public Transportation: Moving America Forward” (PDF). APTA. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 1. 2013. г. Приступљено 26. 4. 2012.  See p. 6, based on 62,000 people in the 4-hour morning rushhour
  27. ^ „Lord Mayor's Mass Transit Taskforce Report 2007”. Brisbane City Council. [мртва веза]
  28. ^ Mulley, Corinne; Ma, Liang; Clifton, Geoffrey; Yen, Barbara; Burke, Matthew (јун 2016). „Residential property value impacts of proximity to transport infrastructure: An investigation of bus rapid transit and heavy rail networks in Brisbane, Australia”. Journal of Transport Geography. 54: 43. doi:10.1016/j.jtrangeo.2016.05.010. Приступљено 7. 1. 2022.  70 million passengers per year divided by 365
  29. ^ Carrigan, Aileen; King, Robin; Velasquez, Juan Miguel; Raifman, Matthew; Duduta, Nicolae. „Social, Environmental and Economic Impacts of BRT Systems” (PDF). EMBARQ. World Resources Institute. Приступљено 20. 2. 2022. 
  30. ^ „Achievement unlocked: Transjakarta breaks record for serving one million customers in a day”. The Jakarta Post. Приступљено 8. 4. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брзи_аутобуски_превоз&oldid=26831334”