Бугараши (или бугарофили , бугаромани ) је термин с краја 19. века , коришћен за македонске Словене , као и за Влахе који су били верници Бугарске егзархије . У највећем броју су они себе сматрали Бугарима , т. ј. усвојили бугарску националну свест, а понекад су од стране чета ВМРОа били принуђени да то постану. Термин је српског порекла, односно тако су Срби називали егзархисте у 19. (од 1870) и почетком 20. века.
Данас се у Северној Македонији и ређе у Србији користи погрдно за оне који се издају за Бугаре .
Литература [ уреди ]
Вучковић, Владимир (2014). „Бугарска егзархијска црква као руски пројекат у европској Турској: Оснивање, развој и однос према Српској православној цркви до 1878. године” (PDF) . Култура полиса . 11 (25): 95—108. Лилић, Борислава (1993). „Бугарска егзархија у Нишавској епархији”. Лесковачки зборник . 33 : 181—187. Недељковић, Славиша (2013). „Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)” (PDF) . Српске студије . 4 : 61—72. Поповић, Радомир В. (2006). „Бугарска егзархија: Историјско-канонски аспект” . Гласник: Службени лист Српске православе цркве . 88 : 124—134. Ракић, Хранислав (1988). „Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату”. Лесковачки зборник . 28 : 55—59. Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса Trajanovski, Aleksandar (1980). „Bugarska egzarhija i Ilindenski ustanak u Makedoniji” . Jugoslovenski istorijski časopis . 19 (1-2): 45—56. Трајановски, Александар (1982). Бугарската егзархија и македонското националноослободително движење (1893-1908) Шешум, Урош (2013). „Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902” (PDF) . Српске студије . 4 : 73—103.
