Гркомани

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гркомани (множина од Гркоман), назив који потиче са краја XIX века, из времена борбе за превласт у Отоманској Македонији до Балканских ратова. Односи се на све становништво Македоније чији матерњи језик није био грчки, а имали су грчку националну свест. Највећи део таквог становништва коме се оспоравала грчка народност живео је (као и данас) на подручју данашње Егејске Македоније где се сада углавном убрајају у Грке, мањим делом у Славофоне, Влахофоне или Алванофоне Грке (они којима грчки није матерњи). Осим Егејског дела Македоније, тзв. гркомани су били бројни и на подручју данашње Републике Македоније, нарочито у области Пелагоније око градова Битоља и Охрида, а уз део словенског становништва изразиту грчку националну свест имао је и највећи део Влашког становништва, које се после стварања социјалистичке Југославије највећим делом определило за нову македонску нацију, а само око 10.000 се данас изјашњава као Власи. Сам термин иначе спада у увредљиве термине, јер се у самој Грчкој они који се прозивају за исто осећају и изјашњавају као Грци, а у околним земљама сматрају се за хеленизоване странце.

Види још[уреди]