Северногермански језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа северногерманских језика
континентални језици: ██ дански ██ норвешки ██ шведски острвски језици: ██ исландски и фарски

Северногермански језици (негде скандинавски језици или нордијски језици) су једна од три главе подгрупе германских језика, а део индоевропских језика. Ова група језика се говори у скандинавским земљама и на острвима у северном Атлантику.

Отприлике 20 милиона људи у нордијским државама користе северногерманске језике као матерње укључујући и шведску мањину у Финској, а делимично се ови језици користе и на Гренланду а користи је и емиграција у Северној Америци и Аустралији.

Подела[уреди]

Развили су се из старонордијских језика. Данас се у северногерманске језике убраја 11 језика[1] од којих су три изгубили статус језика, један је изумро па их је данас 6 односно 7 уколико постоје два норвешка језика[2] а подељени су у две уже подгрупе:

А) источноскандинавски језици (6) Норвешка, Данска, Шведска:
а. Дански-шведски (6) :
a1. Дански-букмол језици (1): букмол.
a2. Дански-риксмал језици (2): дански, јутски.
a3. шведски (3): далска или далмаалски, сконски (Skånska), шведски.
Б) западноскандинавски језици (5): ферјарски, исландски, јаматски∗, нинорск∗, норн∗.

Разлика од источно- и западногерманских језика[уреди]

Германски језици се традиционално деле на западно-, источно- и северногерманске.[3] Њихова тачна повезаност се данас тешко одређује али су били повезани до неког нивоа у периоду велике сеобе народа. Дијалекти у северној групи потичу од протогерманског језика у Гвозденом добу.

Отприлике око 200. године нове ере, људи у северна грана германског језика почела је да се јасно разлику од осталих германских језика.

Референце[уреди]

  1. ^ Ethnologue (15th)
  2. ^ Ethnologue (16th)
  3. ^ Hawkins, John A. (1987). „Germanic languages“. In Bernard Comrie. The World's Major Languages. Oxford University Press. стр. 68–76. ISBN 978-0-19-520521-3. 

Литература[уреди]

  • Hawkins, John A. (1987). „Germanic languages“. In Bernard Comrie. The World's Major Languages. Oxford University Press. стр. 68–76. ISBN 978-0-19-520521-3. 

Спољашње везе[уреди]