Јидиш (језик)

Из Википедије, слободне енциклопедије
јидиш
ייִדיש
Proposed Yiddish flag.svg
Застава језика јидиш
Изговор [ˈjɪdɪʃ]
Говори се у САД, Израел, Аргентина, Бразил, Уједињено Краљевство, Русија, Канада, Украјина, Белорусија, Мађарска, Мексико, Молдавија, Летонија, Литванија, Белгија, Немачка, Пољска, Аустралија, Француска, Шведска, Аустрија и још по негде
Регион Свет
Број говорника
око 1,8 милиона, 11 милиона као други језик[1] (недостаје датум)
прилагођено хебрејско писмо
Званични статус
Службени језик у
 Русија ( Јеврејска аутономна област) (de jure)
Признати мањински језик у
Регулише (de jure) нико
(de facto) ЈИВО
Језички кодови
ISO 639-1 yi
ISO 639-2 yid
ISO 639-3 yidinclusive code
Појединачни кодови:
ydd – источни јидиш
yih – западни јидиш
{{{mapalt}}}
Распрострањеност језика јидиш у САД
  Више од 100.000 говорника (Њујорк 113.515 или 63,43% од укупног броја у САД)
  Више од 10.000 говорника (Флорида 18.220 или 10,18% од укупног броја у САД)
  Више од 5.000 говорника (Калифорнија 5.145, Њу Џерзи 8.950 и Пенсилванија 5.445)
  Мање од 1.000 говорника

Јидиш (хебр. ייִדישнем. Jiddisch) је германски језик којим говори око четири милиона Јевреја широм света. Име Јидиш значи јеврејски (од немачког Jüdisch) и краћи је облик изворног јидиш дајч (јид. ייִדיש־דײַטש — јидиш дајтш) односно јеврејски немачки (нем. Jüddische Deutsch). Језик је настао у средњој Европи између 9. и 12. века као амалгам средње-високонемачких дијалеката (70-80% речника је препознатљиво немачко) уз позајмљенице из хебрејског и арамејског језика, као и словенских и романских језика.

Страница из јидиш-хебрејско-латинско-немачког речника Елије Левите из 1542. године

Немачки дијалект?[уреди]

Јидиш и немачки деле велики део својих речника и имају доста сличну граматику. Немци из одређених делова Немачке чак могу и да већином разумеју јидиш. Из овог разлога, неки лингвисти сматрају јидиш пре дијалектом немачког језика (слично швајцарском немачком) него засебним језиком. Ипак, преовлађује мишљење да су јидиш и немачки два одвојена језика јер

  • ова два језика нису међусобно лаки за разумевање (што посебно важи за већину Немаца који покушавају да разумеју јидиш);
  • 20 до 30 % речника јидиша не постоји у немачком;
  • одређени део граматике јидиша се разликује од немачког, односно, под утицајем су других језика (претежно словенских);
  • језици су како географски, тако и културално другачији. [1]

Лингвиста Пол Векслер (нем. Paul Wexler) чак тврди да је јидиш у почетку био словенски језик, чији је речник умногоме заменио немачки, али велика већина лингвиста се са овим тврђењем не слаже.

Други разлози у корист језика у односу на дијалект су:

Јидиш и други језици[уреди]

Јидиш се временом раздвојио на већ споменута два дијалекта: западни (немачки) јидиш и источни јидиш. Овај други, источни дијалект, се сам раздвојио на североисточни (летонски), средње-источни (пољско/галицијски) и југоисточни (украјински) јидиш. Источни и савремени јидиш садрже много речи изведених из словенских језика.

Као и јудео-арапски и Ладино (Јудео-шпански), јидиш се пише прилагођеним хебрејским писмом. Ипак, сâм јидиш није лингвистички сродан хебрејском, иако има на хиљаде хебрејских и арамејских речи.

Један занимљив податак у вези са јидишем је да користи изведенице из латинског језика за речи везане за религијске ритуале, очигледно позајмљујући терминологију из старог француског језика који се говори у Алзасу и који се користи у локалној католичкој цркви. На пример, `изговорити благослов након јела`, се на јидишу каже бентшн (בענטשן – bentshn) што је у очигледној вези са латинском речју за 'благослов', benedictus, а реч `молити (се)` - давнен (דאַװנען – davnen) од латинског devotionis. У јидишу се може срести и доста речи из старог француског од којих је најпознатија тшолнт или шолент (טשאָלנט – tsholnt), паприкаш или пасуљ који се кува за Шабат (јид. Шабес или Шабец), долази од француских речи chaudтопло и lentполако, јер се кува од петка послеподне, да би био куван за ручак у суботи како би се избегла забрана кувања на Шабат.

Историја[уреди]

Дијалекти јидиша у Русији, касни 19. и рани 20. век
  Западни дијалекти   Источни дијалекти

Касни XIX и рани 20. век се сматрају златним добом књижевности на јидишу; ово се поклапа са периодом оживљавања хебрејског као говорног језика и сâме хебрејске књижевности.

Три велика оснивача савремене јидиш књижевности су Менделе Мохер Сфорим (Mendele Mocher Sforim), И. Л. Перец (I. L. Peretz) и Шолом Алејхем (Sholom Aleichem), рођен као Соломон Рабиновиц, најпознатији и највећи од јидиш аутора и хумориста, јеврејски еквивалент Марка Твена. Његове приче о Тевјеу млекаџији под називом „Седам кћери без мираза” су биле основа за један од најпопуларнијих мјузикала са Бродвеја, „Виолиниста на крову”.

Грб Белоруске ССР (1926 -1937), са натписом Пролетери свих земаља, уједините се, на белоруском, руском, пољском и јидиш језику

Почетком 20. века, јидиш постаје велики језик источне Европе. Богата књижевност се штампа, филм и позориште на јидишу цвета, а чак је постао и званични језик Белоруске ССР. Он је био национални језик огромне јеврејске популације источне Европе која је одбацила ционизам и покушавала да добије културну аутономију у Европи. Али, средином века, холокауст је довео до драматичног и наглог пада у употреби јидиша јер су небројене јеврејске заједнице, како сакралне, тако и секуларне, које су свакодневно говориле јидиш, уништене.

Совјетски јидиш постер, као део колхоз пропаганде 1920. - 1930.

У Совјетском Савезу, много је учињено на промовисању коришћења јидиша средином 1920-их година. Јидиш је сматран језиком „јеврејског пролетеријата“; у исто време, хебрејски је сматран језиком „буржоазије“ и потискиван је. Почетком 1930-их, растући антисемитизам Совјетске политике избацује јидиш из свих друштвених сфера; мало јидиш публикација је преживело (међу њима књижевни часопис „Советиш Хејмланд” (Sovetish Heymland) и дневне новине „Биробиџанер Штерн” (Birobidzhaner Shtern)). Све више Јевреја покушава да се утопи у велико Совјетско друштво и све више говори руски језик науштрб јидиша.

У Сједињеним Државама, јидиш је везивао Јевреје из многих земаља, којима је национално порекло било једнако важно као и јеврејски идентитет. У неким породицама, венчавање између Јевреја различитог националног порекла је било као венчавање за иноверце. Дневне новине на јидишу, као што је био „The Forward”, су биле извор информација за све европске јевреје. Амеро-јидиш музика, изведена из Клецмер музике, је била још један битан везивни фактор.

За то време, у Израелу, јидиш је замењен савременим хебрејским језиком. Ово на неки начин одсликава сукоб између сакралних и секуларних снага унутар јеврејске нације. Многи у већој секуларној групи су желели нови национални језик као везивни фактор новог идентитета нације, док су традиционални религиозни Јевреји сматрали хебрејски светим језиком резервисаним само за молитву и верску науку. Такође, овај конфликт је рефлектовао и супротстављене погледе секуларних Јевреја широм света, који су са једне стране видели хебрејски (и ционизам), односно, јидиш (и интернационализам) са друге стране, као начин за дефинисање новог јеврејског национализма.

Први писац који је добио међународну награду за књижевност, а писао је јидишом, био је Исак Башевис Сингер (Isaac Bashevis Singer), који је 1978. године постао лауреат Нобелове награде за књижевност.

Ортографија[уреди]

Иако користи исто писмо као и хебрејски језик, јидиш користи и неке диграфе, слова од два знака, као латинично lj и nj, као и слова модификована дијакритикама, од којих се свако сматра посебним знаком. Ово је последица тога што је јидиш потпуно различит у фонологији и граматици од хебрејског језика.

Слова и њихов редослед су следећа (због лакшег прегледа, редослед је дат са лева на десно, а не обрнуто како је правилнокод слова раздвојених са „/“ десно је облик који се користи на почетку и унутар речи, а лево облик који се користи на крају речи):

א אַ אָ ב בֿ ג ד ה ו וּ װ ױ ז
shtumer alef pasekh alef komets alef beys veys giml daled hey vov melupm vov tsvey vovn vov-yudn zayen
неми глас a [ɑ] o [ɔ] b v g d h u/w [ʊ] u [ʊ] v oj [ɔj] z
זש ח ט טש י יִ ײ ײַ כּ כ/ך ל מ/ם נ/ן
zayen-shin khes tes tes-shin yud khirik yud tsvey yudn pasekh tsvey yudn kof lange khof/khof lamed shlos mem/mem lange nun/nun
zh [ʒ] kh [χ] t tsh [ʧ] y/i i ey [ɛj] ay [oj] k kh [χ] l m n
ס ע פ פֿ/ף צ/ץ ק ר ש שׂ תּ ת
samekh ayin pey lange fey/fey lange tsadek/tsadek kuf reysh shin sin tof sof
s e [ɛ] p f ts [c] k/q r sh [ʃ] s t s

Напомене

  • Јидиш слово pey (פ) нема облик за крај речи, за разлику од хебрејског слова.
  • Јидиш слово sin (שׂ) се пише са тачком да би се разликовало од shin (ש), док у хебрејском ово често није случај.

У јидишу, речи из хебрејског се пишу исто као у оригиналу, али у издањима из периода Совјетског Савеза, све речи су писане према јидиш правилима.

Пример[уреди]

Ево и примера на јидишу: То је први члан Декларације о правима човека УН-а (преузето са [2]).

Јидиш[уреди]

יעדער מענטש װערט געבױרן פֿרײַ און גלײַך אין כּבֿוד און רעכט. יעדער װערט באַשאָנקן מיט פֿאַרשטאַנד און געװיסן; יעדער זאָל זיך פֿירן מיט אַ צװײטן אין אַ געמיט פֿון ברודערשאַפֿט.

Изговор[уреди]

Yeder mentš vert geboyrn fray un glaykh in koved un rekht. Yeder vert bašonkn mit farštand un gevisn; yeder zol zikh firn mit a cveytn in a gemit fun bruderšaft.

Превод[уреди]

Сва људска бића су рођена слободна и једнака у достојанству и правима. Обдарена су разумом и свешћу и треба да поступају једни према другима у духу

Референце[уреди]

  1. Yiddish, Eastern, on Ethnologue, Приступљено 11. 3. 2010.

Спољашње везе[уреди]