Вардарска Србија

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Србија (вишезначна одредница).
Територијални развој Србије од 1815. до 1913. године

Вардарска Србија је историјски и геополитички појам који је почео да се употребљава током друге половине 19. века међу српским поборницима ослобођења и прикључења јужних области у сливу реке Вардара. У ширу употребу појам је ушао почетком 20. века, а његово значење се усталило након 1912. године, када се проширило на све области јужно од Шар Планине које су ослобођене и одбрањене током ратова 1912—1913. године и које су Букурешким миром из 1913. године припале Краљевини Србији.[1]

У том смислу, овај појам је непосредно након ослобођења уобличио познати српски научник и академик Јован Цвијић, који је 1914. године извршио упоредну анализу друштвених прилика у новим областима Вардарске Србије и старим областима предратне Моравске Србије.[2]

Током Првог светског рата, појам је ушао и у западноевропску публицистику. На француском језичком подручју, превођен је као: Serbie vardarienne[3] или Serbie du Vardar.[4]

Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.[5]

Појам Вардарске Србије је у међуратној српској и југословенској публицистици употребљаван и у повратном значењу, као саставни део излагања о историји јужних области од средњовековних времена до савременог доба.[6] Таквом употребом овог појма желео се нагласити континуитет припадности тих области српском националном корпусу још од времена досељавања Срба у раном средњем веку.[7] На другој страни, након стварања Вардарске бановине (1929), појам Вардарске Србије је понекад употребљаван и као синоним за ту управну област.[8]

Након 1941. године, односно након стварања југословенске федералне јединице "Македоније" (1944), појам "Вардарске Србије" је постао политички неподобан, те је ускоро у потпуности потиснут из јавне употребе у комунистичкој Југославији. Тек након пада комунизма, употреба овог појма је оживела у домаћој и страној публицистици, првенствено у контексту спорова који су након 1992. године избили поводом имена бивше југословенске републике "Македоније".[9] У страној публицистици, појам "Вардарске Србије" се на енглеском говорном подручју јавља у два облика: као "Vardarian Serbia" или "Vardar Serbia".[10]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Дело (1914). стр. 443.
  2. Цвијић (1914). стр. 6, 8-9.
  3. Devas (1918). стр. 432-434, 446-448.
  4. Mirkovitch (1925). стр. 521.
  5. Економист (1924). стр. 655.
  6. Јеленић (1923). стр. 10-11, 201, 262, 302, 465-466.
  7. Нови живот (1923). стр. 52.
  8. Гласник Југословенског професорског друштва (1930). стр. 825.
  9. Danopoulos (1997). стр. 159.
  10. Koliopoulos (2009). стр. 208-209.

Литература[уреди]