Вардарска Србија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Територијални развој Србије од 1815. до 1913. године

Вардарска Србија је историјски и геополитички појам који је почео да се употребљава током друге половине 19. века међу српским поборницима ослобођења и прикључења јужних области у сливу реке Вардара. У ширу употребу појам је ушао почетком 20. века, а његово значење се усталило након 1912. године, када се проширило на све области јужно од Шар Планине које су ослобођене и одбрањене током ратова 1912—1913. године и које су Букурешким миром из 1913. године припале Краљевини Србији.[1]

У том смислу, овај појам је непосредно након ослобођења уобличио познати српски научник и академик Јован Цвијић, који је 1914. године извршио упоредну анализу друштвених прилика у новим областима Вардарске Србије и старим областима предратне Моравске Србије.[2][3]

Током Првог светског рата, појам је ушао и у западноевропску публицистику. На француском језичком подручју, превођен је као: Serbie vardarienne,[4][5][6] или Serbie du Vardar.[7][8]

Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.[9]

Појам Вардарске Србије је у међуратној српској и југословенској публицистици употребљаван и у повратном значењу, као саставни део излагања о историји јужних области од средњовековних времена до савременог доба.[10] Таквом употребом овог појма желео се нагласити континуитет припадности тих области српском националном корпусу још од времена досељавања Срба у раном средњем веку.[11] На другој страни, након стварања Вардарске бановине (1929), појам Вардарске Србије је понекад употребљаван и као синоним за ту управну област.[12]

Након 1941. године, односно након стварања југословенске федералне јединице "Македоније" (1944), појам "Вардарске Србије" је постао политички неподобан, те је ускоро у потпуности потиснут из јавне употребе у комунистичкој Југославији. Тек након пада комунизма, употреба овог појма је оживела у домаћој и страној публицистици, првенствено у контексту спорова који су након 1992. године избили поводом имена бивше југословенске републике "Македоније".[13]

У страној публицистици, појам "Вардарске Србије" се на енглеском говорном подручју јавља у два облика: као "Vardarian Serbia" или "Vardar Serbia".[3][14][15][16] У немачкој публицистици појам се преводи као "Vardarisch-Serbien" или "Vardar-Serbien".[17]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Дело (1914). стр. 443.
  2. ^ Цвијић (1914). стр. 6, 8-9.
  3. 3,0 3,1 Žuljić (1991). стр. 359.
  4. ^ Devas (1918). стр. 432-434, 446-448.
  5. ^ Rojc (1919). стр. 58, 60.
  6. ^ Demangeon (1920). стр. 407.
  7. ^ Devas (1918). стр. 15-16, 157, 328.
  8. ^ Mirkovitch (1925). стр. 521.
  9. ^ Економист (1924). стр. 655.
  10. ^ Јеленић (1923). стр. 10-11, 201, 262, 302, 465-466.
  11. ^ Нови живот (1923). стр. 52.
  12. ^ Гласник Југословенског професорског друштва (1930). стр. 825.
  13. ^ Danopoulos & Messas (1997). стр. 159.
  14. ^ Bulgarian Quarterly (1991). стр. 75.
  15. ^ Eurobalkans (1994). стр. 34.
  16. ^ Koliopoulos & Veremis (2009). стр. 208-209.
  17. ^ Kreiser (2011). стр. 76.

Литература[уреди]