Букурешки мир 1913.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Границе пре и границе после уговора
Слика делегата на мировној конференцији

Букурешки мир из 1913. године је трећи по реду мировни споразум потписан у Букурешту 10. августа 1913., којим је окончан Други балкански рат, и према којем је Србија добила Вардарску Македонију, Грчка Егејску Македонију, Румунија Јужну Добруџу, Турска успела да поврати Једрене, док је Бугарској остављена Пиринска Македонија.[1][2][3]

Позадина[уреди]

У Другом балканском рату (јун - јул 1913.) Бугарска је потиснута на северу од стране Румуније, на западу од стране савезника Грчке и Србије, и на југу од стране Турске. После пораза у рату, морала је да прихвати све тачке уговора који је потписан у Букурешту. Споразум је углавном приписивао територије побеђеним странама. И ако је Турска учествовала у рату она није имала представника, већ су услови касније склопљени Цариградским и Атинским споразумом.

Српски добитак територија[уреди]

Српска граница код врха Патарика је повучена код старих граница према сливу река Вардар и Струме све до грчко-бугарске границе. Горња долина Струмице је и даље остала под бугарском влашћу. Срби су добили средишњи Вардар у данашњој Македонији, укључујући Охрид и Битољ, Косово, Метохију, Штип и Кочане, и источну половину Новопазарског санџака. Овим договором је удвостручила своју територију са око 40.000 км² на 87,780 km² и добила је популацију око 1.500.000 људи.

Овим променама Србија и Црна Гора су успоставиле заједничку границу у санџаку.

Телеграм Мирослава Спалајковића 1915. Министарству спољних послова Краљевине Србије у Нишу, у коме истиче жаљење што је Србија препустила Струмицу Бугарској, али на срећу није Штип и Кочане

Референце[уреди]

  1. ^ Букурешки мир”. Српска породична енциклопедија. Књ. 5 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Политика НМ, Народна књига. 2006. стр. 42/3. ISBN 978-86-331-2734-9 (НК) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). »Трећи споразум, којим је окончан → Други балкански рат, склопљен је 10. августа 1913, а према његовим одредбама Србија је добила Вардарску Македонију, Грчка Егејску Македонију, Румунија Јужну Добруџу, док је Бугарској остављена Пиринска Македонија.« 
  2. ^ Балкански ратови 1821—1913.”. Велика енциклопедија историје (на језику: (на језику: српски)). Нови Сад: Змај. 2004. стр. 377. ISBN 978-86-489-0394-5. »У августу је потписан Букурештански мир. Македонија је подељена између Грчка и Србије, а Румунија је добила део бугарске територије.« 
  3. ^ Балкански ратови 1912-13”. Српска породична енциклопедија. Књ. 2 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Политика НМ, Народна књига. 2006. стр. 171. ISBN 978-86-331-2731-8 (НК) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). »После пораза код Кукреша од грчких трупа и српске војске у Брегалничкој бици, као и уласком Румуније и Турске у рат, Бугарска је била присиљена да тражи примирје. → Букурешким миром, који је потписан 10. авуста 1913, одређене су границе у Македонији, Румунија је добила Добруџу, а Турска успела да поврати Једрене, док је Бугарска доживела потпуни пораз.« 

Литература[уреди]

  • Букурешки мир”. Српска породична енциклопедија. Књ. 5 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Политика НМ, Народна књига. 2006. стр. 42/43. ISBN 978-86-331-2734-9 (НК) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). 
  • Балкански ратови 1821—1913.”. Велика енциклопедија историје (на језику: (на језику: српски)). Нови Сад: Змај. 2004. стр. 377. ISBN 978-86-489-0394-5. 
  • Балкански ратови 1912-13”. Српска породична енциклопедија. Књ. 2 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Политика НМ, Народна књига. 2006. стр. 171. ISBN 978-86-331-2731-8 (НК) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). 

Спољашње везе[уреди]