Ватиканска лира

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ватиканска лира
500lirevaticano.jpg
Предња и задња страна 500 ватиканских лира
ISO 4217 код VAL
Корисници  Ватикан
 Сан Марино
 Италија
Симбол ₤, £ / L
Део валуте центисим (1/100)

Ватиканска лира је била званична валута града-државе Ватикан (итал. Stato della Città del Vaticano, лат. Status Civitatis Vaticanae), најмања независна држава на свету по површини и по броју становника у средишту Рима (Италија).[1] Валута је била у оптицају од 1929. до 2002. године. Након тога уведен је евро као нова службена валута. Према стандарду ИСО 4217 ознака валуте била је ВАЛ (VAL).

Историјат[уреди]

Папска држава која се до тада налазила на мањем подручју Италије у близини Рима користила је као средство плаћања сопствену лиру од 1866. до 1870. када је те године ова валута повучена из употребе.

Латеранским уговорима из 1929. успостављена је држава Ватикан која је на основу услова из уговора уведела као средство плаћања ватиканску лиру која је била у складу са италијанском лиром. Осим у Ватикану ова монета била је платежно средство и Италији и Сан Марину. Новчићи ове валуте ковани су у Риму у име Управе баштине Свете Столице. Паралелно са ватиканском у и италијанске новчанице и кованице биле су законско средство плаћања у Ватикану.

Иако Ватикан није члан Европске Уније, он је 1999. вео евро као нову званичну валуту 2002. на основу споразума о финансирању са Италијом. Курс који је тада одређен као службени износио је: 1 евро = 1936,27 ватиканских лира.

Новчанице у оптицају[уреди]

Као стоти део ватиканске лире уведен је центисимо.

  • 1929. прво су уведене кованице од 5 и 10 центисима; бакра од 20 и 50 центисима, никла од 1 и 2 лире, сребрне од 5 и 10 лира.
  • 1939. бакарне кованице су замењене онима од алуминијума и бронзе.
  • 1940. кованице од никла замењене су оним од нерђајућег челика.
  • Од 1941. до 1943. ковање разних деноминација ватиканске лире било је сведено на само неколико хиљада годишње.
  • 1947. уведене су нове кованице од 1, 2, 5 и 10 лира израђене од алуминијума.
  • 1951. новчанице из 1947. замњене су новчићима од 50 и 100 лира израђеним од нерђајућег челика.
  • 1957. уведене су кованице од 20 лира израђене од легуре алуминијум-бронза
  • 1958. уведена је сребрна кованицае од 500 лира.
  • 1977. престала је производња кованице од једне и две лире
  • 1978. уведене су кованице од 200 лира израђене од алуминијума и бронзе.
  • Од 1985. до 1997. коришћена су биметалне кованице од 500 и 1000 лира.
  • 2000. поводом јубилеја „2000. година Ватикана”, исковане су кованице у злату од 50.000 и 100.000 лира.

Новчићи ватиканске валуте имале су исту величину, тежину и особину легура као кованице италијанске лире.

Извори[уреди]

  1. Krause, Chester L. and Clifford Mishler, Standard Catalog of World Coins: 1801-1991, 18ª ed., Krause Publications, 1991. ISBN 0-87341-150-1

Литература[уреди]

  • Antonio Pagani, Monete italiane dall'invasione napoleonica ai giorni d'oggi (1796-1963).
  • Catalogo Alfa delle Monete italiane e Regioni - 33ª edizione 2008 Alfa Edizioni Torino
  • Eupremio Montenegro, Manuale del collezionista di monete italiane, 29ª ed., Torino, Edizioni Montenegro, 2008, ISBN 978-88-88894-03-4.
  • Fabio Gigante, Monete italiane dal '700 all'avvento dell'euro, 21ª ed., Varese, Gigante, 2013, ISBN 978-88-89805-35-0.

Спољашње везе[уреди]