Вахрушево
| Вахрушево | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Украјина |
| Област | Луганска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2019. | 11.518 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 09′ 38″ С; 38° 50′ 20″ И / 48.160556° С; 38.838889° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
  Вахрушево Вахрушево на карти Украјине | |
Вахрушево (укр. Вахрушеве/Боково-Хрустальне; рус. Вахрушево) град је у Украјини у Луганској области. Према процени из 2019. у граду је живело 11.518 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
На југозападној периферији града, омеђеном коритом реке Мијус, налази се граница између Луганске и Доњецке области. У западним деловима Вахрушева, његова лева притока Мијусик се улива у реку Мијус.
Суседна насеља су: село Књагиневка и град Мијусинск на југоистоку, села Хрусталноје, Хрустални и град Красни Луч/Хрустални на истоку, села Софјевски на североистоку, Грушевоје, Жетва, Тамара на северу, Красни Кут на северозападу, Садово-Хрусталненски на западу; у Доњецкој области, село Андрејевка на југозападу.
Историја[уреди | уреди извор]
Град је настао 1954. године као резултат синдиката четири радничка насеља која су настала око рудника угља,[1] названих по Василију Васиљевичу Вахрушеву, бившем министру индустрије угља СССР-а.[2][3]
У јануару 1959. године број становника је био 11.470.[4] Године 1963. Вахрушево добија статус града.[1][2][3]
Године 1979. постојала су два рудника угља, фабрика за прераду, поправку и машинска фабрика, радионица фабрике конфекције Краснолучка, рударско одељење Красношчековскоје, фабрика потрошачких услуга, две стручне школе, 7 средњих школа, музичка школа, две болнице и 9 других здравствених установа, Дом културе, 4 библиотеке и 4 клуба.[1]
У јануару 1989. године становништво је износило 18.162 људи,[5] основа привреде је била експлоатација угља.[2] У мају 1995. године, Кабинет министара Украјине је одобрио одлуку о приватизацији каменолома Красношчековски који се налази у граду.[6]
Године 2008. године једна од градских школа је затворена.[7] Од 1. јануара 2013. године број становника је био 11.878.[8]
Врховна рада Украјине је 12. маја 2016. године преименовала град Вахрушево у Боково-Хрустаљноје у оквиру кампање декомунизације у Украјини.[9] Одлуку нису признале локалне власти Луганске Народне Републике.[10]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2019. живело 11.518 становника.
| 1970. | 1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 22.131[11] | 18.942[11] | 18.162[11] | 14.773[11] | 12.050[11] |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Вахрушево // Украинская Советская Энциклопедия. том 2. Киев, «Украинская Советская энциклопедия», 1979. стр.133
- ^ а б в Вахрушево // Большая Советская Энциклопедия. / под ред. А. М. Прохорова. 3-е изд. том 4. М., «Советская энциклопедия», 1971. стр.338
- ^ а б Вахрушево // Большой энциклопедический словарь (в 2-х тт.). / редколл., гл. ред. А. М. Прохоров. том 1. М., «Советская энциклопедия», 1991. стр.197
- ^ Всесоюзная перепись населения 1959 г.
- ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность городского населения союзных республик, их территориальных единиц, городских поселений и городских районов по полу
- ^ «292126 Краснощеківський кар'єр, м. Вахрушеве»
Постанова Кабінету міністрів України № 343а від 15 травня 1995 р. «Перелік об'єктів, що підлягають обов’язковій приватизації у 1995 році» - ^ На Луганщине избавляются от школ из-за нехватки учеников Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2018) // еженедельник «2000» от 28 августа 2008
- ^ „Чисельність наявного населення України на 1 січня 2013 року. Державна служба статистики України. Київ, 2013. стор.73” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2013. г. Приступљено 19. 03. 2022.
- ^ RIA Novosti. „Рада переименовала населенные пункты в Луганской и Донецкой областях”. Приступљено 2016-08-15.
- ^ „В ЛНР отвергают затею Киева с переименованиями городов | Журналистская Правда”. 2016-02-20. Приступљено 2016-08-15.
- ^ а б в г д „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Заселення Степової України в XVI—XVIII ст. // Донецьк: Укр. центр, 1998. — 124 с. (језик: украјински)
