Венцеслав Глишић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Венцеслав Глишић
Пуно име 1932.
Место рођења Злакуса
Краљевина Југославија
Поље историја
Институција Универзитет у Београду

Венцеслав Глишић (Злакуса, 1932) је српски историчар.

Биографија[уреди]

Глишић је рођен у селу Злакуса код Ужица. Отац му је погинуо као партизан у Другом светском рату. Током студија сам се издржавао, па је 1953. радио као колпортер „Вечерњих новости“.[1] Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду. За време студија упознао се са Слободаном Пенезићем, који му је помагао док је студирао. Магистрирао је на Филозофском факултету 1962. Као стипендиста источнонемачке владе био је на постмагистарскимстудијама на Универзитету у Лајпцигу. Докторску дисертацију „Злочини нацистичке немачке у Србији 1941-1944“ одбранио је 1968. на Хумболтовом универзитету у Источном Берлину.[2] Глишић је био сарадник Института за историју радничког покрета Србије, потом директор Југословенског библиографског института (1979-1983). Од 1983. па до пензионисања 1988. био је научни саветник Института за савремену историју.

Референце[уреди]