Вилијам Паулини-Тот

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Паулини-Тот
Viliam Pauliny-Tóth MVS.jpg
Биографија
Датум рођења(1826-06-03)3. јун 1826.
Место рођењаСењица
 Аустријско царство
Датум смрти6. мај 1877.(1877-05-06) (50 год.)
Место смртиМартин (град)
 Аустроугарска

Вилијам Паулини-Тот (свк. Viliam Pauliny-Tóth; псеудоними: Amaranth, Boleslav, Budišovský, Marek Rozmarín, Lysický, Miloslavín, M. I. H., Mína, Mydloslav, Mydloslav Vechťovič, Podolský, Rozmarín, V. Miloslavín, V. Podolský; Сењица, 3. јун 1826 - Мартин, 6. мај 1877) био је словачки политичар, песник, публициста, преводилац, потпредседник Матице словачке и први председник Словачке народне странке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Потиче из породице евангелистичког свештеника Фридриха Вилијама Паулинија и његове супруге Кристине Дедински. Одрастао је код рођака у Земјанским Подхрадјима. Мајка се 1837. године поново удала за Михала Диониза Долежала и преселила се у Модру.

Школовао се у Новом Месту на Ваху, Сењици, Комарну, Модри и на Лицеју у Братислави. Током студија био је под утицајем Људевита Штура, што је оставило велики траг на његово књижевно стваралаштво.

Радио је као педагог у племићкој породици, што му је омогућило да се упозна са Јаном Ротаридесом и Јанком Краљем. Касније је постао професор на Лицеју у Кремњици. За време Револуције 1848-49. регрутован је у војску Лајоша Кошута, из које је убрзо дезертирао, и 1849. је постао официр словачке побуњеничке војске. Након револуције радио је као службеник на неколико различитих позиција. Године 1855. Паулинија је у Кечкемету усвојио стриц његове супруге Вилме Тот. Тада је свом презимену додао презиме своје супруге - Тот од Туре и Тотмеђера (данас Палариково) (мађ. Tóth de Tőre et Tóthmegyer; свк. Tóth z Turej a Slovenského Medera).

Живео је у Будиму, потом у Скалици, а након смрти Карола Кузмањија преселио се у Мартин, где је постао вршилац дужности потпредседника Матице словачке и водећа личност политичког живота Словака. Заложио се за оснивање гимназије и Деоничарске штампарије у Мартину. Од 1871. до 1874. био је одговорни уредник Народних новина (Národnie noviny), у којима је објављивао и своје радове. Након забране Матице словачке 1875. године, заједно са Јозефом Милославом Хурбаном покушао је да уложи протестну ноту у Бечу. Био је први председник Словачке народне странке од 1871. до 1875. године.

Почасни члан Матице српске постао је 1864. године[1], а Српског ученог друштва 30. јануара 1869.[2]

Књижевник, преводилац, новинар[уреди | уреди извор]

У Будиму је уређивао хумористички часопис Černokňažník (1861-1864) и белетристички часопис Sokol (1862-1869), које је касније наставио да објављује у Скалици. Такође је уређивао и Летопис Матице словачке. У својим делима је промовисао идеале борбе за народна и социјална права. У области прозе посветио се писању романа, приповетки и других кратких форми. Бавио се и превођењем са руског, немачког, француског и мађарског језика. Поред превода објавио је и неколико адаптација драма страних аутора. Осим поезије и кратке прозе, писао је и новинске чланке и серијале.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Vek slobody a premeny najnovšie, политичка брошура (1848)
  • Zlatý prsteň, епска историјска повест (1850)
  • Trinásta pieseň (1862)
  • Škola života (1862)
  • Kocúrkovský bál, комедија (1862)
  • Ľudská komédia, десетоделна алегоријска драма у стиху написана у предвечерје Револуције 1946. (1862)
  • Jánošík, 2 дела (1862/1863)
  • Náš človek (1864)
  • Politika oportunity (1865)
  • Slovenský Vlastimil alebo meru otázok a odpovedí o terajších záležitostiach národa slovenského, упутство за изборе (1865)
  • Kráľova žena, историјска приповетка (1865)
  • Dvaja Justhovci (1866)
  • Kyčina, историјска приповетка (1866)
  • Staré i nové piesne Viliama Podolského, збирка поезије (1866)
  • Besiedky, четвороделна збирка оригиналне и преведне поезије (1866/1870)
  • Slovenský pravopis (1867)
  • Pansláv, комедија (1867)
  • Tatarský plen, историјска приповетка (1867)
  • Trenčiansky Matúš, историјска приповетка (1868)
  • Volebné rozpomienky (1870)
  • Tri dni zo Štúrovho života, биографска проза (1870)
  • Listy ku slovenskému Tomášovi (1870)
  • Listy k židom (1872)
  • Slovenské bájeslovie, научни рад (1876)
  • Básne Viliama Paulinyho-Tótha, збирка песама коју је приредила његова ћерка Марија након смрти (1877)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Иза гора и долина: Три века Словака у Војводини. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 124. 
  2. ^ „Вилијам ПАУЛИНИ-ТОТ”. www.vi.sanu.ac.rs. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]