Ново Место на Ваху
Ново Место на Ваху Nové Mesto nad Váhom | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Тренчински |
Округ | Ново Место на Ваху |
Регија | Поважје |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2008. | 20.370 |
— густина | 625,23 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 45′ 17″ С; 17° 49′ 51″ И / 48.754722° С; 17.830833° ИКоординате: 48° 45′ 17″ С; 17° 49′ 51″ И / 48.754722° С; 17.830833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 195 m |
Површина | 32,58 km2 |
Поштански број | 915 01 |
Позивни број | +421-32 |
Регистарска ознака | NM |
Ново Место на Ваху (слч. Nové Mesto nad Váhom, мађ. Vágújhely, нем. Waagneustadt) град је у Словачкој у оквиру Тренчинског краја.
Географија[уреди | уреди извор]
Ново Место на Ваху је смештено у западном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 110 км југозападно од града.
Рељеф: Ново Место на Ваху се развило у западном подгорју Татри. Град се развио у котлини реке Вах на близу 200 m надморске висине. Источно од града издиже се планина Повашки Иновец, док се западно издижу Бели Карпати.
Клима: Клима у Новом Месту на Ваху је умерено континентална.
Воде: Источна граница Новог Места на Ваху је река Вах, најопознатија реке Словачке. Њено име је уграђено у назив града.
Историја[уреди | уреди извор]
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 1253. године, а 1550. године насеље је добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште.
Крајем 1918. године. Ново Место на Ваху је постао део новоосноване Чехословачке. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас Ново Место на Ваху имају око 20.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
- римокатолици - 56,0%,
- атеисти - 23,3%%,
- лутерани - 13,8%,
- остали.