Мартин (град)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мартин (град)
Martin
Martin-IMG 1707.JPG

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајЖилински
ОкругМартин
РегијаТуријек
Становништво
Становништво
 — 31.12.200659.014
 — густина0,87 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49°04′00″ СГШ; 18°55′21″ ИГД / 49.066733° СГШ; 18.92245° ИГД / 49.066733; 18.92245Координате: 49°04′00″ СГШ; 18°55′21″ ИГД / 49.066733° СГШ; 18.92245° ИГД / 49.066733; 18.92245
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина395 m
Површина67.736 km2
Мартин (град) на мапи Словачке
Мартин (град)
Мартин (град)
Мартин (град) на мапи Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникАндреј Хрнчиар (НЕКА)
Поштански број036 01
Позивни број0 43
Регистарска ознакаMT

Мартин (свк. Turčiansky Svätý Martin до 1950, мађ. Turócszentmárton, нем. Turz-Sankt Martin, лат. Sanctus Martinus/Martinopolis) град је у сјеверној Словачкој, смјештен на ријеци Туријак, под Малом Фатром, близу Жилине. Има око 59.000 становника, који га чине осмим по величини градом у Словачкој. Он је средиште регије Туријек и истоименог округа.

Дијелови града[уреди | уреди извор]

Мартин има десет дијелова града:

  • Јаходњики (Jahodníky)
  • Љадовењ (Ľadoveň)
  • Стред (Stred)
  • Север (Sever)
  • Кошути (Košúty)
  • Подхај (Podháj)
  • Страње (Stráne)
  • Прјекопа (Priekopa)
  • Томчани (Tomčany)
  • Затурчје (Záturčie)

Клима[уреди | уреди извор]

  • Просјечна годишња температура: 7 - 7.5 °C
  • Просјечна годишња падавина кише: 750 - 860 m

Историја[уреди | уреди извор]

Прво помињање Мартина је било 1264. под именом Zenthmarton, а насеље је 1340. добило статус слободног краљевскога града.

У турбулентном 15. веку је град претрпио много катастрофа, на примјер приликом напада Хусита 1433, када је град спаљен. Само десет година послије, земљотрес га је уништио.

Од 18. века град постаје сједиште Туријек округа.

Град је постао словачко културно сједиште у 19. веку. Неколико културних институција(укључујући Матица Словачка и Словачки национални музеј) су основани у њему. Велике политичке активности које су довеле до словачке националне еманципације у 19. и раном 20. веку, биле су организоване у или из Мартина. Град се такође индустријализовао у то доба. Прва штампарија је отворена 1869, а фабрика намештаја Tatra nábytok 1890.

Град је изгубио на значају када је Братислава постала главни град 1918. Данас се у њему налази сједиште Словачке народне библиотеке и Матице словачке.

Народна скупштина Републике Словачке прогласила је град Мартин градом Словачке културе 24. августа 1994.

Демографија[уреди | уреди извор]

Мартин је имао популацију од 59,257 (Децембра 31, 2005). По попису из 2001, 94,9 % од становника били су Словаци, 1,6 % Чеси, 0,5 % Роми, и 0,2 % Мађари. Састав религија је био: 44,1 % римокатолици, 31,2 % без религије и 17,2 % протестанти.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Један од тргова у Мартину

Најстарија зграда је Романскна црква посвећена Светом Мартину од Турса (13. век). Словачки Народни Музеј је поставио своју етнографску збирку у Мартину. Музеј под ведрим небом у селу Jahodnícke háje излаже традиционалну руралну архитектуру и фолклорну традицију из региона Туријек.

Град је окружен планинским вијенцима Мале и Велике Фатре, који током зиме нуде сјајне услове за скијање, а лети за планинарење.

Школство[уреди | уреди извор]

Медицински факултет (дио Универзитета Коменског) је смјештен у Мартину.

Спорт[уреди | уреди извор]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Мартин се налази поред главног пута из Братиславе за Кошице и главне жељезничке пруге, а директно је повезан са Жилином, Турчјанским Тјеплицама и Ружомбероком.

Јавни градски превоз не покрива само Мартин, већ и оближњи градић Врутки и три села (Бистричка, Липовец, Турчјанске Кљачани).

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Познати људи[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]