Мартин (град)
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
| Мартин Martin | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Жилински |
| Округ | Мартин |
| Регија | Туријек |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 50 153[1] |
| — густина | 740,41 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 04′ 00″ С; 18° 55′ 21″ И / 49.066733° С; 18.92245° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 395 m |
| Површина | 67,73[2] km2 |
  Мартин Мартин на карти Словачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Андреј Хрнчиар (НЕКА) |
| Поштански број | 036 01 |
| Позивни број | 0 43 |
| Регистарска ознака | MT |
| Веб-сајт | |
| www | |
Мартин (слч. Turčiansky Svätý Martin до 1950, мађ. Turócszentmárton, нем. Turz-Sankt Martin, лат. Sanctus Martinus/Martinopolis) град је у сјеверној Словачкој, смјештен на ријеци Туријак, под Малом Фатром, близу Жилине. Има око 59.000 становника, који га чине осмим по величини градом у Словачкој. Он је средиште регије Туријек и истоименог округа.
Дијелови града
[уреди | уреди извор]Мартин има десет дијелова града:
- Јаходњики (Jahodníky)
- Љадовењ (Ľadoveň)
- Стред (Stred)
- Север (Sever)
- Кошути (Košúty)
- Подхај (Podháj)
- Страње (Stráne)
- Прјекопа (Priekopa)
- Томчани (Tomčany)
- Затурчје (Záturčie)
Клима
[уреди | уреди извор]- Просјечна годишња температура: 7 - 7.5 °C
- Просјечна годишња падавина кише: 750 - 860 m
Историја
[уреди | уреди извор]Прво помињање Мартина је било 1264. под именом Zenthmarton, а насеље је 1340. добило статус слободног краљевскога града.
У турбулентном 15. веку је град претрпио много катастрофа, на примјер приликом напада Хусита 1433, када је град спаљен. Само десет година послије, земљотрес га је уништио.
Од 18. века град постаје сједиште Туријек округа.
Град је постао словачко културно сједиште у 19. веку. Неколико културних институција(укључујући Матица Словачка и Словачки национални музеј) су основани у њему. Велике политичке активности које су довеле до словачке националне еманципације у 19. и раном 20. веку, биле су организоване у или из Мартина. Град се такође индустријализовао у то доба. Прва штампарија је отворена 1869, а фабрика намештаја Tatra nábytok 1890.
Град је изгубио на значају када је Братислава постала главни град 1918. Данас се у њему налази сједиште Словачке народне библиотеке и Матице словачке.
Народна скупштина Републике Словачке прогласила је град Мартин градом Словачке културе 24. августа 1994.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година: | 1995. | 2005. | 2015. | 2025. |
|---|---|---|---|---|
| Број људи: | 60 772 | 59 257 | 55 687 | 50 153 |
| Разлика: | -2,49 % | -6,02 % | -9,93 % |
| Година: | 2024. | 2025. |
|---|---|---|
| Број људи: | 50 346 | 50 153 |
| Разлика: | -0,38 % |
Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 50 153 становника.[3]
Етничка припадност
[уреди | уреди извор]| Етничка припадност | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Словаци | 48 697 | 92,72 % |
| непознато | 3118 | 5,93 % |
| Чеси | 800 | 1,52 % |
| Укупно | 52 520 |
Према попису из 2021. у насељу је живело 52 520 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 48 697 као Словац, 3118 као непознато, 800 као Чех, 283 као различите, 279 као Ром, 144 као Мађар, 107 као Русин, 90 као Рус, 69 као Нијемац, 45 као Пољак, 36 као Морављан, 29 као Украјинац, 25 као Вијетнамац, 21 као Бугар, 18 као Јеврејин, 17 као Кинез, 17 као Италијан, 15 као Срб, 14 као Иранац, 13 као Ирциац, 12 као Хрват, 11 као Румун, 10 као канађанaи, 10 као Енглезaи, 9 као Турчин, 8 као Аустријан, 8 као Француз, 2 као Шлезијац, 2 као Грк, 2 као Албанац и 1 као Корејaц.
Напомена о становништву Разлика између броја становника горе и у попису (овде и доле) је у томе што се број становника горе углавном састоји од сталних становника итд.; а попис би требало да назначи место где људи заправо углавном живе.
На пример, студент је грађанин села јер тамо има стално пребивалиште (тамо је живео као дете и има родитеље), али већину времена студира на универзитету у граду.
Религија
[уреди | уреди извор]| Религија | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Без верске припадности | 22 897 | 43,6 % |
| Латинска црква | 16 452 | 31,33 % |
| Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести | 6574 | 12,52 % |
| Неоткривено | 4674 | 8,9 % |
| Укупно | 52 520 |
У години 2021. је било 52 520 људи по вероисповести: 22 897 Без верске припадности, 16 452 Латинска црква, 6574 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 4674 Неоткривено, 446 Гркокатолицизам, 212 Ад хок покрети, 201 Друге и неодређене хришћанске цркве, 196 Друго, 137 Хришћанске цркве у Словачкој, 107 Јеховини сведоци, 99 Православна црква, 84 Ислам, 71 Будизам, 69 Паганизам и духовност природе, 69 Уједињена методистичка црква, 55 Хришћанска адвентистичка црква, 49 Апостолска црква, 32 Чехословачка хуситска црква, 30 Калвинизам, 25 Хиндуизам, 17 Јевреји, 15 Старокатоличка црква, 6 Црква браће, 2 Црква Исуса Христа светаца последњих дана и 1 Бахаи вера.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]
Најстарија зграда је Романскна црква посвећена Светом Мартину од Турса (13. век). Словачки Народни Музеј је поставио своју етнографску збирку у Мартину. Музеј под ведрим небом у селу Jahodnícke háje излаже традиционалну руралну архитектуру и фолклорну традицију из региона Туријек.
Град је окружен планинским вијенцима Мале и Велике Фатре, који током зиме нуде сјајне услове за скијање, а лети за планинарење.
Школство
[уреди | уреди извор]Медицински факултет (дио Универзитета Коменског) је смјештен у Мартину.
Спорт
[уреди | уреди извор]- Хокеј на леду: МХЦ Мартин игра у Словачкој Екстралиги.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Мартин се налази поред главног пута из Братиславе за Кошице и главне жељезничке пруге, а директно је повезан са Жилином, Турчјанским Тјеплицама и Ружомбероком.
Јавни градски превоз не покрива само Мартин, већ и оближњи градић Врутки и три села (Бистричка, Липовец, Турчјанске Кљачани).
Градови побратими
[уреди | уреди извор]
Гота, Немачка
Хогевен, Холандија
Карвина, Чешка Република- Јичин, Чешка Република
Калиш, Пољска
Бачки Петровац, Србија
.svg){kind=small}
Познати људи
[уреди | уреди извор]- Јанко Алексу, сликар
- Милош Александар Базовски, сликар
- Мартин Бенка, сликар
- Барбора Бобулова, глумица
- Здено Цигер, играч хокеја на леду
- Јанко Јесенски, писац
- Андреј Кмет, научник
- Милослав Шмит, организатор ватрогасних бригада
- Роберт Швехла, играч хокеја на леду
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
 | Жилина • Битча • Врутки • Долни Кубин • Кисуцке Нове Место • Красно над Кисуцоу • Липтовски Град • Липтовски Микулаш • Мартин • Наместово • Рајец • Рајецке Теплице • Ружомберок • Турчјанске Тјеплице • Тврдошин • Трстена • Турзовка • Чадца |  | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
