Пређи на садржај

Владета Драгутиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владета Драгутиновић
Лични подаци
Датум рођења(1893-12-01)1. децембар 1893.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти18. јул 1975.(1975-07-18) (81 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаФилмски бал у Београду (1932)
Не убиј (1961)
Веза до IMDb-а

Владета Драгутиновић (Београд, 1. децембар 1893Београд, 18. јул 1975) био је српски и југословенски глумац, редитељ и преводилац. Познат је по улогама Филмски бал у Београду и Не убиј.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду, где се и школовао. Још у дечијем добу је играо у Малом позоришту, а као гимназијалац је учествовао аматерски у представама које су се приређивале у Градској касини.[2] Похађао је Школу за дикцију и драмску уметност у Паризу и за то време је посећивао пробе и представе редитеља у значајним париским позориштима.[3] Члан Народног позоришта у Београду је постао 1912. године када се и први пут професионално појавио на њиховој сцени.[3] Пред рат је отишао у Дубровачко покрајинско позориште где је остао непуне две сезоне.[2]

По повратку из Париза од 1920. до пензионисања 1950. је био посвећен београдској сцени, а позоришно активан до 1965.[3] Тумачио је углавном ликове љубавника првенствено у француском репертоару. Између два рата је био најплоднији преводилац позоришних дела са француског језика када је превео преко 120 драмских дела већином комедија.[3] Марта 1956. је прославио двадесет и пету годишњицу уметничког рада у Народном позоришту у Београду.

За многе преводе, успешну режију и тумачење дела француских драматичара на сцени Народног позоришта француска влада га је 1950. одликовала Златном академском палмом, а 1956. националним орденом Легије части.[3] У Новом Саду је гостовао у више наврата између два рата са представама Госпођа с камелијама 1925. и Soirées libres 1926, а у Српском народном позоришту су изведени његови преводи Стакленце 1924, Кожа 1924, Литература 1924, Рођака из Варшаве 1926, Заљубљена жена 1926, Дрвени коњи 1932, Госпођица 1934, Да се насмејемо 1956. и Позабави се Амелијом 1965.[3] Преминуо је 18. јула 1975. у Београду.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vladeta Dragutinovic”. IMDb. Приступљено 2022-10-04. 
  2. ^ а б „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2022-10-04. 
  3. ^ а б в г д ђ е „ДРАГУТИНОВИЋ Владета | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-04. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Аутобиографија, Театрон, Београд 1984, бр. 45—46, с. 41—43.
  • Најстарији љубавник наше позорнице слави свој јубилеј, Политика, 7. I 1936.
  • Пред препуним позориштем синоћ је г. Владета Драгутиновић прославио свој јубилеј, Политика, 12. март 1936.
  • М. Радошевић, Пирандело је остао загонетка (Неостварене улоге великих глумаца), Политика, 14. јул 1975.
  • М. Кујунџић, Ласте без пролећа, Дневник, 16. мај 1965.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]