Добро дошли на Портал
Социјалистичка Федеративна Република Југославија

О Порталу СФРЈ

застава СФРЈ

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била држава која је постојала од 1945. до 1992. године. Настала је, као равноправна заједница јужнословенских народа, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943, а званично је проглашена 29. новембра 1945. под називом Федеративна Народна Република Југославија.

Била је социјалистичка држава и чланица Покрета несврстаних. У њеном саставу било је шест социјалистичких република и две социјалистичке аутономне покрајине. На њеном челу налазио се доживотни председник Јосип Броз Тито, а после његове смрти маја 1980. земљом је управљало колективно Председништво. Распала се почетком деведесетих година у крвавом грађанском рату.

Успомену на СФР Југославију данас чува Музеј Југославије у Београду, као и неколико удружења грађана широм бивших југословенских република.

Портал је настао је 1. децембра 2008. поводом 90-огодишњице формирања прве заједничке државе југословенских народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Изабрана биографија

Слободан Бајић Паја (Шидски Бановци, 26. јун 1916 — Калесија, 16. јул 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Био је један од организатора Народноослободилачке борбе у Срему и први политички комесар Прве војвођанске бригаде, а потом и Главног штаба НОВ и ПО Војводине.

Као студент Филозофског факултета у Београду, прикључио се студентском револуционарном покрету и почетком 1938. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије. Исте године је због илегалне политичке активности на Универзитету био ухапшен заједно са већом групом студената и био осуђен на казну од четири године затвора, коју је издржавао у Сремској Митровици. У затвору га је затекла окупација Југославије и проглашење Независне Државе Хрватске, па је у ноћи 21/22. августа 1941. године, са групом комуниста успео да побегне из затвора, кроз подземни отвор који су прокопали. Након тога се придружио партизанима на Фрушкој гори.

Изабрана фотографија

Бранко Ћопић са пионирима

Изабрана фотографија

Посада Апола 11 у посети Београду 1969.

Да ли сте знали

... да су СФРЈ и Малта биле једине несврстане земље у Европи?
... да је сахрана Јосипа Броза Тита званично најпосећенија сахрана једног државника у ХХ веку?
... да је последњи председник Председништва СФРЈ био Стипе Месић?
... да је споменик „Победи народа Славоније“ код Каменске (саграђен 1968, срушен 1992) био највећи апстрактни споменик на свету?
...да је Милка Планинц 1982. године постала прва жена премијер у СФРЈ и уједно прва жена премијер у источној Европи?
...да је филм „Скупљачи перја” 1968. године био југословенски кандидат за Оскара?

Изабрани чланак

Орден народног хероја (мкд. Орден на народен херој; словен. Red narodnega heroja) је био високо југословенско одликовање за храброст, друго највише војно одликовање у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Установљен је 15. маја 1943. године, одлуком Врховног штаба НОВ И ПОЈ, као највише одликовање, мада је још децембра 1941. установљен као почасни назив. Прва особа која је добила ово звање био је Петар Лековић, борац Друге пролетерске бригаде. У току рата, као и после њега овим Орденом је одликовано 1.323 особа — учесника Народноослободилачког рата, као и припадника Савезничких армија. После распада СФРЈ, ово одликовање је уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, односно Државне заједнице Србије и Црне Горе. Ово одликовање последњи пут је додељивано јула 1999. године, после завршетка рата на Косову. Одликовани је са добијањем Ордена народног хероја стицао и почасни назив народни херој Југославије.

Орден је додељен укупно 1.402 пута, а њиме су одликоване и војне јединице, друштвено-политичке организације и осам југословенских градова. Једина особа одликована пута овим Орденом је био председник СФРЈ Јосип Броз Тито, док је последњи одликовани мајор ЈНА Милан Тепић, који је страдао 1991. године.