Владимир Јерковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Владимир Јерковић (Сомбор, 23. мај 1979) српски је уредник, приређивач, преводилац и аутор бројних издања.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Уредио је већи број симпозијумских зборника посвећених савременом књижевном стваралаштву наших књижевних стваралаца попут академика Мира Вуксановића,[1][2][1] Давида Албахарија, Михајла Пантића и бројних других аутора. Уредник је преко 50 збирки прича, песама,[3] романа, монографија,[2][4] библиографија и писац је сценарија за више документарних филмова попут филма Вук и Сомборци,[3] Од Алтернативе до слободног краљевског града итд.[4] Приређивач је различитих издања међу којима се издвајају Историја Сомбора — град кроз векове и Наша болесна култура.[5][6][5] Уредник је и издавач филозофског списа песника Лазе Костића под називом Основно начело, као и тог издања у преводу на енглески језик.[7][8] Коаутор је књиге Алтернатива, Повеља, Статут — нормативни оквир сомборске локалне самоуправе у периоду 1749—1918.[6]

Преводи[уреди | уреди извор]

Превео је део историје Града Сомбора на енглески језик, а на српски језик са колегом је превео два капитална дела оснивача прве катедре за социологију у САД Албиона В. Смола под називима Адам Смит и модерна социологија[9] и Између Ера: од капитализма до демократије.[7] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2018)[8] Реч је о првим и јединим преводима ових дела на неке од језика BHSC.

Биографија[уреди | уреди извор]

Учествовао је у више пројеката, објавио је око 30 научних радова, истраживања, приказа и других чланака у домаћим и страним часописима и учесник је бројних научно-стручних конференција у областима библиотекарства, социологије, културе и образовања.[10][11][9][12] Владимир Јерковић је докторирао на Филолошком факултету у Београду. Студирао је и завршио студије при Универзитету у Новом Саду и Универзитету у Новом Пазару. Специјализирао је социологију образовања на катедри за социологију Филозофског факултета у Новом Саду као и дидактичко-методичке науке при Педагошком факултету у Сомбору. Будући да је дипломирани филолог за енглески језик и књижевност, испрва је радио као наставник енглеског језика, а потом 5 година био директор сомборске библиотеке;[10] иницијатор је, уводничар,[11] предавач и учесник у већем броју различитих културних догађаја, трибина[13] и манифестација.[14] Изучава завичајну периодику, нарочиту ону намењену буњевачкој популацији,[15] и бави се сачињавањем библиографија. Оснивач је огранка Вукове задужбине у Сомбору,[12] сарадник Матице српске[5][13] у Новом Саду, на пројекту Вук и Сомборци[6] остварио је сарадњу са САНУ у Београду. Члан је Српског социолошког друштва и Библиотекарског друштва Србије.[16] Био је председник Организационог одбора за прославу 170 година од настанка Српске читаонице Лаза Костић у Сомбору.[17][18][14] Био је стални члан жирија за доделу признања лауреатима манифестација: Вељкови дани, Венац Лазе Костића и Подунавски дани Јаноша Херцега, те члан уредништва Часописа за културу Домети.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nagrada "Golubica" Miru Vuksanoviću”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-07-01.
  2. ^ „Сомборске новине” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 01. 07. 2018. 
  3. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Додела награде Венац Лазе Костића”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2018-07-01.
  4. ^ „SCIndeks - Rezultati pretrage”. scindeks.ceon.rs. Приступљено 2018-07-01.
  5. ^ а б Karlo Bijelicki (2015-12-03), Представљање рада Градске библиотеке "Карло Бијелицки", Приступљено 2018-07-01
  6. ^ а б „Мултимедијални поглед на културну баштину”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-07-01.
  7. ^ Vladimir. „Book Reviews”. www.eserbia.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-01.
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Представљена књига Лазе Костића у Америци” (на језику: ci). Приступљено 2018-07-01. 
  9. ^ „7_Rajak.pdf”. Google Docs. Приступљено 2018-07-01. 
  10. ^ „Social identity and influences of informational technologies”. Edukacja - Technika - Informatyka (на језику: енглески). IV (2): 46—53. 2013. ISSN 2080-9069.
  11. ^ „Uticaj virtuelnog čitanja | SEEcult.org”. www.seecult.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-01.
  12. ^ „Одржан научни скуп „Културе у преводу“ | Андрићев институт”. www.andricevinstitut.org. Приступљено 2018-07-01. 
  13. ^ Sombor.tv. „Tribina "Sombor, Vojvodina, Srbija i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918."” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 07. 2018. г. Приступљено 2018-07-01. 
  14. ^ Karlo Bijelicki (2015-10-13), Промоција књиге Слободана Антонића, Приступљено 2018-07-01
  15. ^ „Tri i po vika bunjevačke pismenosti”. www.bunjevci.net (на језику: српски). Приступљено 2018-07-01. 
  16. ^ „Форум БДС одржан у Новом Саду”. Bibliotekarsko drustvo Srbije (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-01. 
  17. ^ Karlo Bijelicki (2015-05-05), 170 година Српске читаонице "Лаза Костић" у Сомбору, Приступљено 2018-07-01
  18. ^ Годишњак Српске читаонице
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Јерковић&oldid=27414106”