Владимир Јерковић

Владимир Јерковић (Сомбор, 23. мај 1979) српски је уредник, приређивач, преводилац и аутор бројних издања.

Књижевни рад

Уредио је већи број симпозијумских зборника посвећених савременом књижевном стваралаштву наших књижевних стваралаца попут академика Мира Вуксановића,[1] Давида Албахарија, Михајла Пантића и бројних других аутора. Уредник је преко 50 збирки прича, песама, романа, монографија,[2] библиографија и писац је сценарија за више документарних филмова попут филма Вук и Сомборци,[3] Од Алтернативе до слободног краљевског града итд.[4] Приређивач је различитих издања међу којима се издвајају Историја Сомбора — град кроз векове и Наша болесна култура.[5] Уредник је и издавач филозофског списа песника Лазе Костића под називом Основно начело, као и тог издања у преводу на енглески језик. Коаутор је књиге Алтернатива, Повеља, Статут — нормативни оквир сомборске локалне самоуправе у периоду 1749—1918.[6]

Преводи

Превео је део историје Града Сомбора на енглески и на немачки језик, а на српски језик са колегом је превео два капитална дела оснивача прве катедре за социологију у САД Албиона В. Смола под називима Адам Смит и модерна социологија и Између Ера: од капитализма до демократије.[7] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. јул 2018)[8] Реч је о првим и јединим преводима ових дела на неке од језика BHSC. Као коаутор, приредио је књигу Век након повеље елибертације (нем.: Das Jahrhundert nach der Charta der Befreiung der Stadt Sombor), у двојезичном, српско-немачком издању. https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/data/cobib/115652617

Биографија

Учествовао је у више пројеката, објавио је преко 30 научних радова, истраживања, приказа и других чланака у домаћим и страним часописима и учесник је бројних научно-стручних конференција у областима библиотекарства, социологије, културе и образовања.[9] Владимир Јерковић је докторирао на Филолошком факултету у Београду. Студирао је и завршио студије при Универзитету у Новом Саду и Универзитету у Новом Пазару. Специјализирао је социологију образовања на катедри за социологију Филозофског факултета у Новом Саду као и дидактичко-методичке науке при Педагошком факултету у Сомбору. Будући да је дипломирани филолог за енглески језик и књижевност, испрва је радио као наставник страних језика, преводилац а потом служио као директор сомборске библиотеке;[10] иницијатор је, уводничар,[11] предавач и учесник у већем броју различитих културних догађаја, трибина и манифестација. Изучава завичајну периодику, нарочиту ону намењену српској и буњевачкој популацији, и бави се сачињавањем библиографија. Оснивач је огранка Вукове задужбине у Сомбору,[12] сарадник Матице српске[13] у Новом Саду, на пројекту Вук и Сомборци остварио је сарадњу са САНУ у Београду. Члан је Српског социолошког друштва и Библиотекарског друштва Србије. Био је председник Организационог одбора за прославу 170 година од настанка Српске читаонице Лаза Костић у Сомбору.[14] Био је стални члан жирија за доделу признања лауреатима манифестација: Вељкови дани, Венац Лазе Костића и Подунавски дани Јаноша Херцега, те члан уредништва Часописа за културу Домети.[15] Спољни сарадник је при Institut für den Donauraum und Mitteleuropa (IDM)[16] у Бечу. Изучава архивску грађу те објављује мултидисциплинарне научне радове на теме у вези са историјом, културом, социолошким доменом, као и другим аспектима прошлости и садашњости Града Сомбора, Бачке и дунавског поднебља уз западну границу Републике Србије са Европском Унијом.