Миро Вуксановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миро Вуксановић
MiroVuksanovic.jpg
Миро Вуксановић
Датум рођења(1944-05-04)4. мај 1944.(75 год.)
Место рођењаКрња Јела код Шавника
Демократска Федеративна Југославија
ШколаФилолошки факултет Универзитета у Београду
Познат покњижевник, академик САНУ
Награде
  • НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
  • Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005

Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. мај 1944) је познати српски књижевник, академик Српске академије науке и уметности. Објавио је бројне романе, приповетке, записе и поеме.[1]

Биографија[уреди]

Миро Вуксановић је рођен у Крњој Јели, у Црној Гори, у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију. [2] Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност. Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године.[3] Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.

Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.

Чланство[уреди]

Миро Вуксановић је био члан Друштва књижевника Војводине, затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије, члан Уређивачког одбора Српског биографског речника, потпредседник Матице српске (2004-2008), потпредседник Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског, члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића; члан Одбора САНУ за изучавање историје књижевности, председник Управног одбора Института за српски језик САНУ, члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 23 тома) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске; иницијатор оснивања и главни уредник Издавачког центра Матице српске; главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности и Едиције Матица. На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године.[3]

Као председник Друштва књижевника Војводине, члан Председништва Савеза књижевника Југославије и члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.[2]

Награде[уреди]

Добитник је многобројних награда[2]:

Библиографија[уреди]

Романи

  • Клетва Пека Перкова, 1977, 1978
  • Градишта, 1989
  • Далеко било, 1995
  • Семољ гора, 2000, 2001
  • Точило, 2001
  • Кућни круг, 2003
  • Семољ земља, 2005

Приповетке и записи

  • Горске очи, 1982
  • Немушти језик, 1984
  • Вучји трагови, 1987

Поеме

  • Морачник, 1994
  • Тамоони, 1992

Приредио је књиге:

  • Лаза Костић у Сомбору, 1980
  • Раванград Вељка Петровића, 1984
  • Летопис Стевана Раичковића, 2007
  • Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010
  • Књигу разговора Ликови Милана Коњовића, 1991 и друга издања

Научни и стручни пројекти

  • Едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)

Референце[уреди]

  1. ^ „Миро Вуксановић”. Српска академија науке и уметности. Приступљено 21. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Вуксановић Миро”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 21. 3. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „Миро Вуксановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 21. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди]