Волхов

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Волхов (град).
Волхов
Волхов
Волхов код Великог Новгорода. На слици је Јурјев манастир.
Волхов код Великог Новгорода. На слици је Јурјев манастир.
Основне карактеристике
Дужина 224 km
Површина басена 80.200 km²
Просечан проток 593 m³/s
Слив ЛадогаНеваБалтичко море
Водоток
Извор језеро Иљмењ на
58°28′18″N 31°16′57″E / 58.47167, 31.2825 (Извор реке Волхов)
Висина извора 18,1 m
Ушће у језеро Ладога на
60°07′44″N 32°19′55″E / 60.12889, 32.33194 (Ушће реке Волхов)Координате: 60°07′44″N 32°19′55″E / 60.12889, 32.33194 (Ушће реке Волхов)
Висина ушћа 5,1 m
Укупан пад 13 m
Географске карактеристике
Земље слива Застава Русије Русија
Области Новгородска област
Лењинградска област
Важније притоке Пчјовжа, Вишера, Оскуја, Керест, Тигода
Важнији градови Велики Новгород, Кириши, Волхов, Нова Ладога
Мапа басена језера Иљмењ и реке Волхов
Мапа басена језера Иљмењ и реке Волхов

Волхов (рус. Во́лхов) река је на северозападу европског дела Руске Федерације која протиче преко територија Новгородске и Лењинградске области. Волхов је отока језера Иљмењ и притока језера Ладога, те део слива реке Неве и Балтичког мора. Интегрални је део Вишњеволочког хидросистема којим су повезани токви Мсте и Тверце, односно сливови Балтичког мора и реке Волге.

Укупна дужина водотока је 224 километра.

Географско-физичке карактеристике[уреди]

Волхов код Старе Ладоге

Река Волхов свој ток започиње као северна отока језера Иљмењ из којег отиче јужно од града Великог Новгорода, на северозападу Новгородске области. На месту где започиње свој ток налазе се археолошки локалитет Рјуриково городишче, односно православни Јурјев манастир. Целим својим током тече у смеру севера и северозапада преко ниске Прииљмењске низије, а у језеро Ладогу улива се након 224 километра тока код града Нова Ладога, у централним деловима Лењинградске области. У басенима Волхова налазе се и источни делови Псковске области, северозапад и север Тверске области, те један мањи део Витепске области Белорусије.

Свој ток започиње на надморској висини од 18,1 метра, ушће се налази на 5,1 метар, а укупан пад је свега 13 метара. Површина сливног подручја је 80.200 км², док је просечан проток у зони ушћа 593 м³/с. Ширина реке креће се од 100 метара у горњим до преко 600 метара у доњим деловима тока. Пловна је целом дужином тока и де је Вишњеволочког хидросистема чијом градњом је стабилизован ниво воде у реци. Под ледом је од краја новембра до почетка априла.

Њене најважније притоке су Пчјовжа, Вишера (рукавац Мали Волховец), Оскуја, Полист са десне и Керест, Тигода, Питба и Јелена са леве стране. У горњем делу тока је преко Сиверсовог канала повезана са током реке Мсте

На око 25 километара узводно од ушћа река је преграђена вештачком браном Волховске хидроелектране, првог хидроенергетског објекта саграђеног на подручју данашње Русије (електрана је са радом почела 19. децембра 1926. године).

Према извештајима завода за заштиту околине за 2007. годину, река Волхов спада у ред веома загађених водотока трећег степена загађености (индекс загађености 2,81, или за 0,12 мање у односу на стање од годину дана раније).[1]

Етимологија и историјски значај[уреди]

Средњовековни кургани дуж леве обале

Тачан податак о пореклу имена реке не постоји, али према описима из књиге „Приче о Словенима и Русима и градовима Словенским“ (рус. Сказание о Словене и Русе и городе Словенске) из XVII века име реке је митолошког карактера и веже се за најстаријег сина књаза Словена који се звао Волхов.[2]

Неки лингвисти сматрају да име реке долази из финског и шведског Олхава (фин. Olhava, шве. Ålhava), док се у неким финским доукуме нтима из XVI века помиње као Олхаванјоки (фин. Olhavanjoki)[3]

Још од периода раног средњевековља река Волхов је служила као важна трговачка рута којом су саобраћале бројне трговачке бродице варјашких трговаца на путу ка долинама Волге и Дњепра, и даље ка Византији. На њеним обалама настала су најстарија руска насеља Рјуриково городишче, Велики Новгород и Стара Ладога.

На обалама реке Волхов налазе се градови Велики Новгород (насеље Кречевици), Кириши, Волхов, Нова Ладога, те археолошки локалитети Рјуриково городишче и село Стара Ладога.

Видети још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „2.1. Водные ресурсы рек и их качество 2.1.2.2. Трансграничное загрязнение поверхностных вод”. Министр природных ресурсов. Архивирано из [www.mnr.gov.ru/files/part/9921_part2.1.doc оригинала] на датум 2011-08-10. Приступљено 2011-08-10. 
  2. Текст «Сказания о Словене и Русе и городе Словенске»
  3. Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. Т. I. С. 346.

Спољашње везе[уреди]