Пређи на садржај

Војводство лублинско

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Војводство Лублин)
Војводство Лублин
Положај војводства Лублин
Држава Пољска
Админ. центарЛублин
ВојводаГеновефа Токарска
Површина25.122 km2
Становништво2008.
 — број ст.2.166.213
 — густина ст.86,23 ст./km2
Регистарске таблицеL
Урбанизација46,6%
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Војводство Лублин (пољ. Województwo lubelskie) је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у источном делу Пољске. Седиште војводства је град Лублин. Формирано је 1999. године, као део административних реформи које су усвојене 1998. године. Провинција је названа по највећем и главном граду Лублину. Војводство је састављено од три територије које су биле забележене кроз историју и то Малопољске, Полезије и Црвене Рутеније.

Историја

[уреди | уреди извор]

Регија је пре Другог светског рата била један од највећих светских центара Јудаизма. Пре средине 16. века није било много Јевреја у области, али због оснивања нових градова, они су се масовније досељавали да би развили секторе трговине и услуга. Пошто су се нови градови такмичили са старим за посао, увек је постоајо одређени дугорочни степен озлојеђености, који је постојао и из разлога немогућности ограничавања миграције Јевреја. Јевреји су се у највећем броју случајева насељавали у градским средима, а тек понека породица се одлучивала да свој посао започне у руралним областима, што је био још један фактор који је утицао на већ постојећу озлојеђеност. До средине 18. века Јевреји су чинили значајан део становништва у више градова у области. До 20. века, Јевреји су са 70% становништва у 11 градова представљали већину.

Пре Другог светског рата, у регији је живело 300.000 Јевреја. На територији области су изграђени и концентрациони логори Мајданек, Собибор и Белзец, као и низ радничких логора. Ова област је била једна од највећих центара принудног рада у Европи. После рата већина Јевреја се одселила из регије.

  • 19992000. Кжиштоф Михалски (Krzysztof Michalski)
  • 2000—2001. Валдемар Дуђак (Waldemar Dudziak)
  • 2001—2005. Анджеј Куровски (Andrzej Kurowski)
  • 2005—2007. Војћех Жуковски (Wojciech Żukowski)
  • од 2007. Геновефа Токарска (Genowefa Tokarska)

Географија

[уреди | уреди извор]

Војводство се налази у источном делу Пољске и граничи се са Украјином и Белорусијом, а и са војводствима:

Седиште војводства је град Лублин.

Војводство Лублин:

  • заузима 8% површине Пољске и 3 је војводство по површини
  • У војводству се налази 213 општина и 4206 села
Палата Потоцки (Мјендзижец-Подласки)
Стара капела
Река Кржна

Највећи градови

[уреди | уреди извор]

Становништво од 31. децембра 2006.

  1. Лублин353.483 (147,45 km²)
  2. Хелм68.160 (35,28 km²)
  3. Замошћ66.802 (30,34 km²)
  4. Бјала Подласка58.075 (49,40 km²)
  5. Пулави49.755 (50,49 km²)
  6. Свидњик40.082 (20,35 km²)
  7. Красњик35.913 (25,29 km²)
  8. Луков30.593 (35,75 km²)
  9. Билгорај27.244 (21,10 km²)
  10. Лубартов22.928 (13,91 km²)
  11. Лечна21.560 (19,00 km²)
  12. Томашов Лубелски20.222 (13,29 km²)
  13. Краснистав - 19.361 (42,13 km²)
  14. Хрубјешов - 18.549 (33,03 km²)
  15. Демблин - 17.976 (38,35 km²)
  16. Мјендзижец-Подласки - 17.119 (19,75 km²)
  17. Радзињ Подласки - 16.121 (19,31 km²)
  18. Влодава - 13.589 (17,97 km²)
  19. Јанов Лубелски - 11.971 (14,84 km²)
  20. Парчев - 10.281 (8,05 km²)
  21. Поњатова - 9.877 (15,26 km²)
  22. Рики - 9.732 (27,22 km²)
  23. Ополе Лублскје - 8.844 (15,12 km²)
  24. Белжице - 7.022 (23,46 km²)
  25. Тереспол - 6.002 (10,11 km²)
  26. Бихава - 5.300 (6,69 km²)
  27. Шћебжешин - 5.283 (29,12 km²)
  28. Рејовјец Фабрични - 4.495 (14,28 km²)
  29. Наленчов - 4.217 (13,82 km²)
  30. Казимјеж Долни - 3.514 (30,44 km²)
  31. Кок - 3.474 (16,78 km²)
  32. Тарногрод - 3.399 (10,69 km²)
  33. Звјерзињец - 3.351 (4,82 km²)
  34. Красноброд - 3.004 (6,99 km²)
  35. Сточек Луковски - 2.744 (9,15 km²)
  36. Анопол - 2.675 (7,73 km²)
  37. Пјаски - 2.621 (8,43 km²)
  38. Јозефов - 2.436 (5,00 km²)
  39. Пстров Лубелски - 2.236 (29,77 km²)
  40. Тишовце - 2.186 (17,85 km²)
  41. Фрампол - 1.421 (4,67 km²)

Нека сеоска насеља

[уреди | уреди извор]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Године 2006. Војводство Лублин је заједно са Војводством поткарпатским проглашено за најсиромашнији крај Европске уније са средњим приходом по глави становника од 3.538 евра (33% средњег прихода у ЕУ).

Заштита природе

[уреди | уреди извор]

На терену војводства Лублин налазе се:

  • два национална парка
  • 17 крај образових паркова (парк у коме је могуће вршити индустријске делатности али у ограниченом обиму)

Туристичке атракције

[уреди | уреди извор]

Претходна Лублинска војводства

[уреди | уреди извор]

Војводство Лублин од 14741795.

[уреди | уреди извор]
Војводство Лублин за време II Жечпосполите

Војводство Лублин за време II Жечпосполите

[уреди | уреди извор]
  • Престоница: војводства: Лублин
  • Повјати: Бјалски, Билгорајски, Хелмски, Гарволињски, Хрубјешовски, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Сједлецки, Соколовски, Томашовски, Вегровски, Влодавски, Замојски.
Војводство Лублин од 1946. до 1950.

Војводство Лублин од 1946. до 1950.

[уреди | уреди извор]
  • Престоница: Лублин
  • Повјати: Бјалски, Билгорајски, Хелмски, Хрубјешовски, Красњицки, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Сједлецки, Томашовски, Вегровски, Влодавски, Замојски.
Војводство Лублин од 1950. до 1975.

Војводство Лублин од 1950. до 1975.

[уреди | уреди извор]
  • Престоница: Лублин
  • Повјати: Бјалски, Билгорајски, Хелмски, Хрубјешовски, Красњицки, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Томашовски, Влодавски, Замојски.
Војводство Лублин од 1975—1998

Административне реформе 1999.

[уреди | уреди извор]

Године 1999, услед административне реформе војводство је проширено за војводства: Хелмско, Замојско и делове Бјалскоподласког, Сједлецког Тарнобжеског.

Становништво кроз историју

[уреди | уреди извор]
  • 1975. — 885.000
  • 1980. — 935.200
  • 1985. — 985.400
  • 1990. — 1.016.400
  • 1995. — 1.026.700
  • 1998. — 1.027.300

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]